[Јеремија]

Нисам рекао да је био добар живот, али у односу на Слобино време, у којем родитељи нису имали да ми купе две жваке, а обоје су радили, и у којем је плата била 10-20 марака, и то кад не поједе инфлација, у коме су ми падале бомбе на главу, у ком се чекало на основне животне намирнице у километарским редовима, у коме су мало-мало па биле рестрикције струје, где се на све стране крало и отимало, од бензина из резервоара до патика на улици, где је моја породица да би преживели морала да прода све што вреди, од њива, преко оружја до злата, период 2000-2008 где је плата са тих 20 марака скочила на 200-300 (еквивалентних) евра био је далееееееко бољи и просперитетнији.

Наравно, ти ако си био социјалистички директор, онда ме ништа не чуди, од горенаведеног те ништа није погодило, уживао си у свим благодетима трулог система и кајмака са врха, па тако и не можеш да разумеш зашто је и како обичном човеку након 2000. било (макар мало) боље.

Знаш ли уопште ко ти је украо детињство? Ко ти је слао бомбе, обезвредио валуту, ускратио основне потрепштине, сатанизовао ти претке и потомке? Мислим да знаш сам се правиш блесав и замењујеш тезе.
Јесу ли можда Руси криви што им је Запад увео санкције? Знамо да нису. Тако ни Србија, све са Слободаном Милошевићем, није крива ни за санкције ни за сатанистичко НАТО иживљавање.

Дакле, твоја несрећа теби се чини најстрашнијом, што у потпуности разумем јер је то субјективни осећај. Међутим, несрећа Срба с почетка XX века, као и она која је дошла са "новим светским поретком" крајем тридесетих, крунисана је западном подвалом званом Броз, страшнија је далеко од поменутих страхота које си ти и остатак Србије преживео.
Знаш, бивао сам у Србији и кад су рестрикције струје биле по 8 сати, када се гориво куповало свугде сем на пумпама а роба широке потрошње доносила из Маџарске или Румуније... Био сам одмах после бомбардовања кад ни један мост у Северној Србији није остао читав па смо скелом веслали Дунаво... Чиними се да је народ био срећнији него данас. Исправи ме ако грешим.