[Јеремија]

Дабогда ти дошао неки Милошевићолики владар на власт у Данској, па би и ти убрзо видео ко ти је крив! Из срца ти то желим, па да будеш срећан, исто као и ми за време Слобе!

Ајде што за мене и моју породицу није било, то и некако, а како је свега било, и то у изобиљу за комуњаре и њихову мафију, е то бих волео да ми објасниш!? Како је за њих могло да буде и џипова, и горива и јахти и дискотека, а за обичан народ - црвљиво брашно!

Јел то државничка способност, јел то добра и стабилна држава? Јел и за то накриво дељење онога што имамо крив запад? Јел за општу анархију и безвлашће у држави, неправде на сваком кораку такође крив запад? Јел то тај обећани социјализам и једнакост?

Ја мислим да ти замењујеш тезе, и то дебело! Ја добро знам да једна оронула држава са уништеном економијом није могла да се носи ни војно, ни било како друго са двадесет и кусур развијених и добро наоружаних држава, али твој љубимац као да то није знао, или се правио блесав!

Још од Аврама сиротиња најебе у сваком систему, па тако и потоња о којој причамо. Мислиш ли да су они из 1914 - 1918, после повратка у Србију сви брали ловорике? Јок братац. Сиротиња је и онда платила цех у сваком погледу, док су "изабрани" уживали у благостању.
Кад су партизанске руље окупирале Србију, раставили су од богатства и живота "буржоазију" како би засели у свилу и кадифу... Сиротиња је опет гулила проју, успутно робијајући по комунистичким казаматима. Виш, ја сам запамтио глад, ал не измишљену (у Србији се није гладовало за време о којем причамо) већ праву. Хлеба није било у контајнерима већ се од бајатог правила попара. Ал залуд ти ја причам о томе јер нећеш разумети.

Што се тиче љубимаца... Знаш, имам два пса и то су ми љубимци. Покојни Милошевић нити ми је био љубимац нити сам икада гласао за њега, али сам добро растолковао поруке "опозиције", као и њихове намере. Стога, Милошевић је у мојим очима имао далеко више људскости од багре која је санћим желела добро Србији и србству. Уосталом, дај ми бар једног из оног времена (осамдесете - деведесете) који није служио Брозу. Ја не знам за таквог а ти ако знаш молим те шапни ми, е да и ја нешто научим.

Него, ако би неко имао потребу да кука на терор, прогон и батинање (бар у овој дискусији) од стране брозоваца, то сам ја. Све то сам преживео и борио се против таквог портка, онолико колико сам могао у оним временима или, како је тада конципирана борба србске емиграције окупљене око СНО. Но, о томе сам већ толико пута писао да нема потребе за понављањем.

На крају, моје је мишљење да је петооктобарски пуч далеко гори од мартовског пуча 1941-ве, што се, бар по мени, да видети на сваком кораку. Нема Слободних Србских планина, нема Чиче, нема устаника. Мук и мртва тишина... Грају ако чујемо ил је око утакмице ил педери праве бал. Ето шта је Србија данас.