[Ђорђе Ивковић]

Od oktobra 1944. jedino vredno što se bunilo protiv svih režima bili su Dražini sledbenici. Mislim na one prave, nikako ne na lažne. Svi ostali su, najblaže rečeno, pičkice. Koliko se sećam, miting je bio zakazan za 15h. A Čačani su došli već oko 12h i napravili sranje sa murijom. Ima li ovde Čačana? Pozdrav za sve četnike iz Čačka.

То ко није доживео, не разуме. Али, о 5.Октобру у главном пишу и говоре они који нису били на лицу места већ у земуницама.

Ја сам ове моје селске дођоше у кафанским препиркама дупло нервирао тврдњом да ће Милошевића срушити четници из Шумадије.
Тако и било.
Било је уводних кошкања, али је одлучни сукоб почео око 14,15 испред зграде Скупштине. Слободна процена је да је међу јуришлијама било 80% Чачана, Милановчана и сл. ( Остало смо били ми, са "северне пруге" и, најмање, Београђана). Знам да су се, при поласку опраштали са укућанима за случај да се не врате.
Силина тог првог јуриша је била таква да не треба искључити да је одустајање режима од отпора била "мотивисана" управо том силином. Какви! Сузавац дави, људи повраћају, хаос. Ма Чачани само "зароне" по тлу и газе даље. Испред чујеш само тресак и лом. Не можеш да их стигнеш.
Кад је "посао завршен" и почела пљачка, наступили су неки други, да не потенцирам, али чини ми се добрим делом Дорчолци, и шире.
пошто сам "на бранику" остао до сутра у подне, знам, па сведочим, да су Београђани на прстима и без приче пролазили поред Чачана који су спавали у аутобисима. Тешко да се где ком Чачанину нешто залепило за руку.
Онда су поздравили Престони град и отишли кући.
Имао сам част да видим праве Србе на делу, без много речи. То је то. Па нека тумачи како ко жели.