08-10-2014, 03:14 PM
Др. НИКОЛА ШКЕРОВИЋ
Рођен 1882.год. у Зети, Црна Гора. Завршио ОШ у месту рођења, а гимназију у Београду, где отпочиње и филозофске студије. Наставља их у Петрограду, а допуњује у Прагу, где је докторирао 1906.год. Наставничку каријеру почео је као професор Цетињске гимназије, да би потом био постављен за директора гимназије у Подгорици.
У првом балканском рату учествује као борац на Скадру, а у Првом св. рату на херцеговачком фронту. По капитулацији црногорске војске одведен је у аустроугарски логор Калстајн.
У нередима који су избили око уједињења Црне Горе и Србије, Шкеровић предводи батаљон подгоричких омладинаца.
Основао је часопис -ДАН- на Цетињу и просветно удружење -РАД- у Подгорици.
1927.год изабран за народног посланика Народне скупштине Краљ. Југославије. Члан Демократске странке и њеног ИО.
Члан ЦНК, од почет. 1943.год, на инсистирање Драже.
Крај рата, разочаран и погођен судбином синова, дочекао је у Београду. У самоизолацији посвећује се историјским студијама, нарочито односима две српске краљевине, пре уједињења и односима Црне Горе и Француске.
Умро је 28 дец. 1972. год. у Београду.
Никола је био ожењен Чехињом и с њом имао четири сина -
морн. оф. Бранко,- удавио се у р. Сави, код Београда, 6 апр. 1941. год, када је погођен његов ратни брод.
Слободан,- убијен од Немаца на Бањици, као комуниста, 1942.год.
Љубомир,- убијен у затвору Гестапоа у Београду, као комуниста, 1943.год.
Владан,- мобилисан од комуниста и гине на Сремском фронту, 1945.год.
Рођен 1882.год. у Зети, Црна Гора. Завршио ОШ у месту рођења, а гимназију у Београду, где отпочиње и филозофске студије. Наставља их у Петрограду, а допуњује у Прагу, где је докторирао 1906.год. Наставничку каријеру почео је као професор Цетињске гимназије, да би потом био постављен за директора гимназије у Подгорици.
У првом балканском рату учествује као борац на Скадру, а у Првом св. рату на херцеговачком фронту. По капитулацији црногорске војске одведен је у аустроугарски логор Калстајн.
У нередима који су избили око уједињења Црне Горе и Србије, Шкеровић предводи батаљон подгоричких омладинаца.
Основао је часопис -ДАН- на Цетињу и просветно удружење -РАД- у Подгорици.
1927.год изабран за народног посланика Народне скупштине Краљ. Југославије. Члан Демократске странке и њеног ИО.
Члан ЦНК, од почет. 1943.год, на инсистирање Драже.
Крај рата, разочаран и погођен судбином синова, дочекао је у Београду. У самоизолацији посвећује се историјским студијама, нарочито односима две српске краљевине, пре уједињења и односима Црне Горе и Француске.
Умро је 28 дец. 1972. год. у Београду.
Никола је био ожењен Чехињом и с њом имао четири сина -
морн. оф. Бранко,- удавио се у р. Сави, код Београда, 6 апр. 1941. год, када је погођен његов ратни брод.
Слободан,- убијен од Немаца на Бањици, као комуниста, 1942.год.
Љубомир,- убијен у затвору Гестапоа у Београду, као комуниста, 1943.год.
Владан,- мобилисан од комуниста и гине на Сремском фронту, 1945.год.