[Милослав Самарџић]

Атертона су највероватније убили комунисти.
Био је оптужен један четнички наредник, током рата, спроведена је истрага од стране ВК, али није било доказа да се он осуди.

Милославе, нисам очекивао да избегаваш питања, био је оптужен наредник Спасоје Дакић командант Челебића, колико ја знам капетан Радован Недељковић који је такође био у мисији је остао жив, чудиме да као познавалац другог рата у Србији не знаш нешто више о томе

Ево поглавља из Драже 1:
2. МАЈОР ТЕРЕНС АТЕРТОН
Међутим, иако су унутрашње радио везе за оне прилике слу­жи­ле прилично добро, због јаке немачке прислушне службе Дра­­жа није смео да се јавља Лондону до 22. марта 1942, сем нак­ратко у јануару. Како том приликом није поменуо ка­пе­тана Хад­со­на, Енглези су се бојали за његову судбину. Зато СОЕ из Каира 5. фебруара 1942. спушта ''на слепо'' једну своју ми­сију на Ро­ма­ни­ју, верујући, као и Немци, да је Дража у Ис­то­ч­ној Босни и да зна шта је са Хадсоном. Свакако, Енглези су има­ли још један циљ: да остану у вези са јединим бојиштем у Европи, ван Сов­јет­с­ког Савеза. Али, ови њихови обавештајци падају у ру­ке Хрва­ти­ма, који их предају Немцима.
Бил Хадсон се, у међувремену, налазио на сигурном. Када се у Весковићима 21. децембра 1941. растао са Дражом, отишао је у Кру­­пањ и ту се притајио у стану лепотице Андријане Про­ску­р­њи­ко­ве, са којом се још пре рата, док је радио као инжењер у рудни­ку Зајача, ''приженио око врбе'', како то каже Ми­­лош Аћин-Ко­ста. Са пуно новца у yепу, Хадсон је са овом еми­гра­нткињом из Ру­сије уживао у Крупњу све до почетка априла 1942. године.11
Енглези, међутим, шаљу још једну мисију са истим циљем. Сре­­­дином марта код Петровца на мору пристаје подморница са ми­­сијом ''Хидра'', на исто оно место на коме је јесенас искрцан ка­петан Хадсон. Поновио се и сцена­рио од јесенас: совјетски аг­ент у централи СОЕ у Каиру, Yејмс Клу­гман, о слању мисије оба­ве­­штава Коминтерну, а ова Ј. Б. Ти­та. Тако комунисти приређују до­чек још једној британској војној ми­сији. Али, овога пута на че­лу мисије није био прокомунистички нас­тројени Хадсон, већ ма­јор Теренс Атертон, предратни десето­го­дишњи дописник ен­глес­ких листова из Београда. Атертон је од­­лично говорио српски, поз­навао је наше прилике, а по полити­ч­ком опредељењу, као уос­талом и већина Енглеза, нимало није био склон комунизму. По­ред тога, Атертон је био лични Дражин при­јатељ из београдских да­на.
Тако је комунистима одмах било јасно да њихове лажи не наи­­лазе на плодно тле - нарочито не тада, у време док су масовно уби­­јали цивиле током ''друге фазе револуције''. Они су одмах зат­во­­рили мајора Атертона и његове пратиоце, поручника Раку Не­де­љ­ковића и ирског наредника Патрика. Према документима које је об­ја­вио један од водећих комунистичких историчара, Вла­ди­мир Де­ди­јер, док је трајало исле­ђи­ва­ње у партизански Врховни штаб стиже следећи извештај из Црне Горе:
1. По искрцавању спроведени су чланови мисије ''Хидра'' у штаб Ловћенског партизанског одреда. У том су штабу другови ''били незадовољни што је мајор Атертон узимао себи за пра­­во да ступа у контакте са неким лицима, за које су посигурно зна­­ли да су у вези са емигрантском владом у иностранству...''
2. ''Ако би убудуће дошла нека слична делегација'', пише у на­ре­­ђењу штаба Ловћенског НОП одреда, ''поступите на следећи на­­чин: делегацију хитно спроведите у штаб одреда и не дозволи­те да колају приче о њој... не дозволите партизанима ни наро­ду да са њом било шта разговарају; не смију се од њих тражити ни­ка­кве информације, нити им смијете давати било каква оба­ве­ш­те­ња; не дозволите јој да даје радио емисије, како сте ура­ди­ли са­­да, чиме је направљена погрешка''.12
Мисија ''Хидра'' била је у притвору од 20. марта до 15. априла 1942. године. Видевши да им се не пише ништа добро, Атертон и другови се одлучују за бекство, које изводе у ноћи између 15. и 16. априла. Атертона и Патрика, међутим, сустижу и ликвидирају ко­мунисти на челу са Радојем Дакићем, политичким секрета­ром Пок­рајинског комитета за Црну Гору и Боку. Недељковић је ус­­пео да побегне. Стигао је у Врховну команду и поднео извештај Дра­­жи, али је потом на извршењу задатка пао у руке Гестапоу, ко­­ји га је мучио и убио.
У то време земљом је крстарила још једна енглеска мисија, ''Хе­на'', коју је подморница искрцала на острву Мљет јануара ме­се­ца. Њен шеф поручник Станислав Рапотец после шест месеци сти­­же у Цариград, одакле шаље извештај ''да су мајора Атертона лик­­­видирали партизани''.
Сајрус Сулцбергер, дописник ''Њујорк тај­мса'' из Лондона, об­­јавио је у свом листу следећу вест о по­ги­би­ји ко­ле­ге Атертона:
Отишао је по специјалном задатку да се бори у Југославији, где је погинуо месец дана после искрцавања... Југословенски пар­ти­­­­­зани, код којих се Атертон налазио, вероватно због тога што је на себи имао лепу опрему и у торби злато и новац, из­в­р­ши­ли су лик­видацију... Ликвидација мајора Атертона извршена је по­себно и због тога што је он ''партизанском штабу наговестио да ће се у међувремену прикључити јединицама генерала Дра­­­же Ми­­­­­ха­и­ловића''.13
Комунисти су, наравно, за убиство мајора Атертона оп­ту­жи­ли четнике. Снимили су, чак, једну телевизијску драму о томе. Ме­ђутим, комунистички историчари избегавају ову тему, јер су докази про­тив њих исувише јаки. Поред осталог, Ј. Б. Титу се у једном из­вештају после убиства промакао коментар да је улога мајора Атертона ''била веома мрачна''.
Енглези, с друге стране, ''због високе политике'' брзо пре­ла­зе преко убиства ових својих људи.
11, 12, 13 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича - Апостол слободе, 128, 129, 131.