10-10-2014, 09:10 PM
А прије "ромог" Срби су били страшно писмени. Како "роми" вели, ђе један или ниједан у сто села није био писмен.
Ваше пљување Вука по свакоме питању је тотални промашај. Није било већег промотера Срба и Српства и српски интереса у свијету од "ромог". Замисли то да је "роми" зајебао Србе толико да су његовом заслугом, великани попут Гетеа, Вон Ранкеа и стотина други Њемаца, Талијана, Француза, Енглеза итд. заминали се за Србе и то у најбољем свијетлу. А тек међу Словенима какав је интерес и какво је одушевљење за Србе било. И то све захваљујући "ромом".
Није него.
СТИЖУ ”БРАЋА” ИЗ СРБИЈЕ,ЦРНЕ ГОРЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Половином 1942. за српску Тромеђу наступили су врло тешки дани. Тада су комунистичке снаге, протјеране из Србије, Црне Горе и Херцеговине, стизале у наше крајеве и свом жестином навалиле на нас. Њихов долазак је окуражио и потстакао већ постојеће партизанске групице, па су оне постале дрскије и безобразније. Од својих бјежећих бораца комунисти су формирали пролетерске бригаде, ширећи гласове да су оне очистиле многе дијелове наше земље од окупатора и сада долазе да и народу западних покрајина помогну у борби против окупатора и усташа. Та лажна комунистичка пропаганда са успјехом је дјеловала на многе наше борце и на наш народ, који су те лажне приче прихватали као истину, у увјерењу да су то заиста наша браћа из Србије, Црне Горе и Херцеговине. У тим данима било је далеко лакше повјеровати у обмањивачке приче него ли провјеравати ради утврђивања истине о ономе што се говорило.
Но, убрзо се увидјело да је главни комунистички циљ био да разбију и униште четничке јединице на тромеђи Босне, Лике и Далмације, да српске борце привуку у своје редове и да, бар у западним крајевима створе какву-такву своју слободну територију. Окупаторских и усташких снага тада је било у већим мјестима, али их комунисти нијесу дирали, него су сурово насртали само на српска села и на четничке јединице. Уз то, и њихова пропаганда о ”Мајци Русији” чинила је своје и имала итекакав успјех код српског народа ових крајева.
Међутим, ми смо и даље били потпуно заузети борбом против усташа и обезбјеђењем ослобођене области од њиховог поновног упада у њу, па нас је комунистички налет и нови фронт збунио, изненадио и прилично омео. Они су нас збунили стога што ми још никако нијесмо могли да повјерујемо да ће стварно доћи до отвореног борбеног обрчуна између четника и наше браће која су подлегла комунистичкој пропаганди и отишла у њихове редове, иако су комунисти од самог почетка наступали под маском, дрско и безобзирно, па су нам неке јединице преко ноћи нестајале, а неке се с муком одупирале и одржавале. Тада су нас комунисти нападали на свим странама: у западној Босни, Далмацији и Лици, па смо стога били заузети борбом сваки на свом простору и нико ником није могао да укаже помоћ. Тако су у јесењим данима 1942 са свих страна стизале црне вијести и српска села на Тромеђи опет су се нашла у пожару и крви, а многе српске мајке и сестре у сузама и под црним шамијама.
Кроз крв, сузе и јауке. Давид Дамјановић, Чикаго 1988, стр. 78-79.
Имаш на "знацима" море материјала. Реконструиши револуцију од Ужичке републике до похода пролетерских бригада кроз Ист. Босну, Херцеговину, Црну Гору, па до Босанске Крајине. Јединице, погинули и њихово географско поријекло, те ефекат који је то имало на све српске крајеве.
Ваше пљување Вука по свакоме питању је тотални промашај. Није било већег промотера Срба и Српства и српски интереса у свијету од "ромог". Замисли то да је "роми" зајебао Србе толико да су његовом заслугом, великани попут Гетеа, Вон Ранкеа и стотина други Њемаца, Талијана, Француза, Енглеза итд. заминали се за Србе и то у најбољем свијетлу. А тек међу Словенима какав је интерес и какво је одушевљење за Србе било. И то све захваљујући "ромом".
(10-10-2014, 09:06 PM)Громовник Пише: Наравно да је битно. Нису "Србијанци" упали у Лику иза Совјетских војника да отимају и пљачкају од браће, већ обратно.
Није него.
СТИЖУ ”БРАЋА” ИЗ СРБИЈЕ,ЦРНЕ ГОРЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Половином 1942. за српску Тромеђу наступили су врло тешки дани. Тада су комунистичке снаге, протјеране из Србије, Црне Горе и Херцеговине, стизале у наше крајеве и свом жестином навалиле на нас. Њихов долазак је окуражио и потстакао већ постојеће партизанске групице, па су оне постале дрскије и безобразније. Од својих бјежећих бораца комунисти су формирали пролетерске бригаде, ширећи гласове да су оне очистиле многе дијелове наше земље од окупатора и сада долазе да и народу западних покрајина помогну у борби против окупатора и усташа. Та лажна комунистичка пропаганда са успјехом је дјеловала на многе наше борце и на наш народ, који су те лажне приче прихватали као истину, у увјерењу да су то заиста наша браћа из Србије, Црне Горе и Херцеговине. У тим данима било је далеко лакше повјеровати у обмањивачке приче него ли провјеравати ради утврђивања истине о ономе што се говорило.
Но, убрзо се увидјело да је главни комунистички циљ био да разбију и униште четничке јединице на тромеђи Босне, Лике и Далмације, да српске борце привуку у своје редове и да, бар у западним крајевима створе какву-такву своју слободну територију. Окупаторских и усташких снага тада је било у већим мјестима, али их комунисти нијесу дирали, него су сурово насртали само на српска села и на четничке јединице. Уз то, и њихова пропаганда о ”Мајци Русији” чинила је своје и имала итекакав успјех код српског народа ових крајева.
Међутим, ми смо и даље били потпуно заузети борбом против усташа и обезбјеђењем ослобођене области од њиховог поновног упада у њу, па нас је комунистички налет и нови фронт збунио, изненадио и прилично омео. Они су нас збунили стога што ми још никако нијесмо могли да повјерујемо да ће стварно доћи до отвореног борбеног обрчуна између четника и наше браће која су подлегла комунистичкој пропаганди и отишла у њихове редове, иако су комунисти од самог почетка наступали под маском, дрско и безобзирно, па су нам неке јединице преко ноћи нестајале, а неке се с муком одупирале и одржавале. Тада су нас комунисти нападали на свим странама: у западној Босни, Далмацији и Лици, па смо стога били заузети борбом сваки на свом простору и нико ником није могао да укаже помоћ. Тако су у јесењим данима 1942 са свих страна стизале црне вијести и српска села на Тромеђи опет су се нашла у пожару и крви, а многе српске мајке и сестре у сузама и под црним шамијама.
Кроз крв, сузе и јауке. Давид Дамјановић, Чикаго 1988, стр. 78-79.
Имаш на "знацима" море материјала. Реконструиши револуцију од Ужичке републике до похода пролетерских бригада кроз Ист. Босну, Херцеговину, Црну Гору, па до Босанске Крајине. Јединице, погинули и њихово географско поријекло, те ефекат који је то имало на све српске крајеве.