14-10-2014, 08:14 PM
(10-10-2014, 07:29 AM)Vlad Alekš Пише:(09-10-2014, 03:24 PM)Милослав Самарџић Пише: Чак и ако се тероризам рачуна као вербални деликт - комунисти, усташе, вмровци, итд, опет је у социјалистичкој Југославији ухапшено толико више особа,д а је то неупоредиво.
Davno sam čitao Godine koje su pojeli skakavci, sećam se kao kroz maglu nekih detalja. Pekić tamo upoređuje broj zatvorenika i uslove "smeštaja" u Sremskoj Mitrovici pre i nakon II svetskog rata. Pre rata su uslovi "smeštaja" u zatvoru bili koliko-toliko pristojni, koliko je to uopšte bilo moguće u to vreme. Zatvorenici su prevodili Marksa, slikali slike i kovali zavere protiv države . U periodu 1949-1954 nije bilo dovoljno mesta u zatvoru tako da su zatvorenici tamo spavali kao sardine. Na primer, Pekić je spavao na betonu pored neke rupe za vršenje nužde jer se tu malo komotnije osećao. To je na kraju platio velikom dioptrijom (zbog amonijačnih isparenja) i tuberkulozom koju nikada nije izlečio. A koliko se sećam njegovo krivično delo je moglo komotno da se okarakteriše kao verbalni delikt.
Мислим да је и зликовац и ратни злочинац Милован Ђилас писао о томе у његовим мемоарима (читао сам их давно на немачком). Дакле, комунисти су чим су дошли на власт огорчавали политичким затвореницима живот. Затвореници нису имали никаква права, а комунисти су то образложили с тим да неће допустити да било ко кује планове и штрајкује по затворима као што су то они и усташе радиле пре рата. Тако је Ђилас писао о томе. Има и доста о дружењу са усташама у његовим мемоарима, а о томе можете читати и овде: http://hr.wikipedia.org/wiki/Juraj_Rukavina