[Владимир Петровић]

Okrugli sto „Kralj Aleksandar I Ujedinitelj i njegovo vreme" u Kraljevskom Dvoru

Beograd, 16. oktobar 2014 – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar IIbio je domaćin okruglog stola „Kralj Aleksandar I i njegovo vreme", sinoć u Kraljevskom dvoru.
„U godini kada obeležavamo stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, obeležavamo takođe i osamdeset godina od tragične smrti kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Srećan sam i ponosan što se takav važan datum u srpskoj istoriji ne zaboravlja.
Srpska istoriografija još uvek nije dovoljno osvetlila period vladavine moga dede, ili je to pogrešno i jednostrano tumačila. Zahvalan sam dr Batakoviću i ostalim govornicima večeras, koji će dodatno osvetliti ulogu i značaj mog dede u srpskoj istoriji ", rekao je Prestolonaslednik u svom pozdravu gostima i učesnicima okruglog stola.
Dušan T. Bataković, član Krunskog veća i direktor Balkanološkog instituta SANU je istakao: „Kralj Aleksandar je bio odlučni modernizator, važan činilac regionalne stabilnosti i istrajni zagovornik balkanskog pomirenja i mirnodopske saradnje. Kralj Aleksandar je nastojao da stvori jednu novu naciju sa ciljem da predupredi rastuće nacionalne sukobe i verske podele i da se, jednovremeno odupre prodoru boljševizma i fašizma u jugoistočnu i centralnu Evropu: Bila je to, sasvim sigurno, najnaprednija ideja toga vremena. Doprinos Kralja Aleksandra I srpskoj i jugoslovenskoj istoriji bio je mnogo veći nego što se misli, i prevrednovanje njegove istorijske uloge je neophodno. Koliko je Aleksandar I bio voljen i poštovan u bezmalo svim pokrajinama Kraljevine Jugoslavije svedoči činjenica da je na stotine hiljada ljudi danima klečalo kraj pruge od Splita do Beograda kako bi pozdravili voz sa posmrtnim ostacima viteškog kralja, mučki ubijenog u međunarodnoj zaveri fašista, ultranacionalista i revizionista, a pod patronatom Musolinija. Pucnji u kralja Aleksandra i francuskog ministra Luja Bartua, bili su pucnji u mir i stabilnost u Evropi i zloslutna najava nadolazeće prevlasti ekstremističkih ideologija, fašizma i nacizma”.
Istaknuti istoričari Stanislav Sretenović, Dragan Bakić i Aleksandar Marinković učestvovali su na okruglom stolu, dok je Dušan T. Bataković, član Krunskog veća, bio uvodničar i moderator.