[мунгос]

Треба такође рећи и да је Ђујић био добар са љотићевцима, док их Јевђевић уопште није мирисао, могуће да је и то један од разлога...

Ниђе везе.

Уопште сам разлаз Ђујића и Јевђевића треба гледати кроз призму свију дешавања у српској емиграцији, а не кроз то "који је био у праву а који није". Дјеловање српске емиграције је од првог дана разбијано и тровано југословенским смрадом. И то још више од емигрантски "југословена" него од Титини, који су ишли у емиграцију по задатку.
На једну страну, Јевђевић за чисту српску опцију, то је имало подршку само дијела српске емиграције, и то мањег, а са друге стране, Ђујић иако вјерујем да је био свјестан тога, вјероватно је сматрао да ђе се тај несретни "југословенски" дио српске емигравције, кад тад опаметити и "посрбити" (што је било немогуће).

Од стварања тог несретног гвна "југославије", српска емиграција у Америци, од једне од најсложнији, и један на један, једне од најјачих, постала је једна од најнесложнији и најнемоћнији.
Срба у Америци 1914. је била шака јада такорећи, а послали су 15 000-20 000 добровољаца и скупили коју дестину милиона помоћи, а политички су били прави мали "Солунски фронт" у Америци.
Данашња српска (тачније "српск"-југословенска) емиграција не би могла скупити ни 20 добровољаца, а о милионима долара помићи да и не говоримо, иако је стање неупоредиво, по бројности и финансијској моћи са оном првобитном само српском емиграцијом на почетку 20. вијека.