[регул]

Цртице из још необјављене аутобиографије Просветара.Ово је писано пре него је побегао у Канаду,те не замерите на граматици,сачувано је као аутентични документ,грех би било (ко)лекторисати га!

Пошој сам да се уписујем за у Учитељску школу преко пријамног испита преткодно. Ушо сам у аутобус који је био упаљен.
Аутобусом путујући тако поглеђивао сам околину око себе. После пола сата труцкајући се на седишту аутобус је приспео на жележничкој станици.
Ту сам увидео још своји другови који ћес упису за у Учитељску.
Сви смо се пењали у воз д уђемо у први купеј када тамо седи један човек са џаком од пртену конопљу и једнога малога зечића.
Не обраћајући пажњу на нашој галами мали зечић поче скакуће по купеју и викати ми смо се смејали.
Ову школу коју сада погађам доста је лепша и поукрашенија од ону што сам тамо погађао. Ја марљиво учим и постао сам љубимац свих предмета.
Пре неки дан сазнао сам да ми је другар болестан и пристао да га посетим. Иако сам био заузет пољског рада, ипак сам пристао по одлуци.
Путујући тако поред пута врабци су цвркутали, а птице су певали на зеленим гранчицама под сјајним сунчевим зрацима тако идући моме другу.

А тамо у школи један од бољих писмених (ако су писмени)задатака је био из ноб-а

У Народно ослободилачкој Борби проливали су своју јарко црвену и скупоцену течност коју можемо да назовемо другачије крв,
против немаца фашиста идомаћим издајицам, па цак и погинули дајући свој живот Сава Ковачевић, Иво Лола рибар,
Марија на пркосим, Карађорђе звани Петровић, Уча ,Гвозден, Марко Краљевић и други наши синови,
који су бранили и који ће бранити своју земљу докле год је живота у њима.

Јбг,звонило је те није завршио свој капитални рад,али боже здравља...