[Милослав Самарџић]

Којој Србији? Није било РС до краја рата, дакле не важи тај термин у опису ратних догађаја. То што си га прихватио - опет указује на...

Овде сте Самарџићу сада Ви контрадикторни сами себи. Не мало пута, управо из Вашег пера и тастатуре, се овде на форуму неке компарација снага ограничавала на територију данашње Србије. Тада бановине није нико помињао. У складу са тим и ја коментаришем снаге у границама данашње Србије.

Не бих рекао, у тим ситуацијама увек нагласим ''на територији данашње Србије'', док си ти овде написао само ''у Србији''.
Мало је апсурдна та поставка ''тада бановине нико није помињао'', а да се истовремено говори о унутрашњим границама које нису постојале.

Очигледно је да сугеришеш да су комунисти били јачи преко Дрине, што опет указује на...
Нису, били су јачи западно од линије Козара - Дрвар, а то је много далеко од Дрине.

А у ствари не сугеришем. Ја сам написао дословно били јачи у неким другим деловима Југославије, а ово "Дрине" је Ваш призвољни извод тј. произвољно тумачење. Ја Дрину нисам нигде споменуо.

Ниси, али јасно произилази из контекста, барем мени.

Ова твоја реченица опет указује на...
Иначе не може се повући паралела између четника и партизана по овом питању, била је превелика разлика.

Опет произвољно тумачење. Ја нисам повлачио никакве паралеле, већ сам написао да су у одређеним деловима земље (а нагласио сам да пишем о КЈ тј. у границама КЈ) четници такође имали лош глас због разних разлога (насиље локалног интезитета, ратни злочини, активне комунистичке или усташке пропаганде и сл.).

Ако су такође имали лош глас, зар није то паралела у смислу - симетрија?

Дал је уопште неко био разбијан као партизани?
Наведи неку формацију да је претрпела толико пораза са толиком несразмером у губицима, и не рачунајући последичне губитке цивила?

Партизани су имали највећи број пораза у дирекном одмеравању снага са ЈВуО, међутим не треба из вида изгубити чињеницу да су партизани (или презицније партијски врх) често тражили сукобе са окупатором у којима нису имали никакве шансе, само да би покренули реакцију окупатора тј. кажњавање цивила, што је доводило до прилива нових бораца у њихове редове. Ни један нормалан официр (с обзиром да је ЈВуО махом почивала на војном уређењу) не би повео јединицу у пораз, али зато би искрени партијац по наређењу партије то врло лако урадио. И тако је и рађено.

Важнији су порази партизана од Немаца, били су неупоредиво већи него од четника.
Да су они ''често тражили сукобе са окупатором'', то је чињенична грешка. Прочитао сам све томове њиховог Врховног штаба до доласка Црвене армије. Не да се сукоби са окупатором не траже често, него се често избегавају, ради борбе против четника - то се увек наређује. Код њих уопште нема офанзивних планова везаних за окупатора, само одбрана и избегавање сукоба ''за сада''.
Њих су Немци тако тукли из другог разлога - због погрешне тактике. Наиме, били су герила а проглашавали су тзв. слободне територије, које су аутоматски постајале границе фронта, а герила нема шансе у фронталном рату. То се понављало више пута, са ужасним последицама.
То није радила ни герила у Совјетском Савезу.
Зашто су то радили? Због рекламе - да се чује за њих у свету.
Немачке операције и усташки масакри који су следили, или одмазде стотину за једнога, нису доводиле до повећања бројног стања партизана - напротив, због тога су им се јединице расипале.
То што пишеш радили су на територији данашње Србије 1941, али условно, јер су само хтели да увуку четнике у сукобе са окупатором, тј. нису они тражили те сукобе.

Ту се сада отвара друго питање. Иако су партизанске јединице у више наврата биле озбиљно разбијен,е где је било потребно још само мало да им се зада одлучујући ударац и грађански рат реши у корист ЈВуО много раније пре уласка Црвене армије, то није урађено. Зашто? Очигледно да или ЈВуО није имала тај капацитет да зада тај завршни ударац (у шта лично не верујем) или једноставно није имала све елементе који су били неопходни да задају завршни ударац (у шта лично верујем да је тако). Ти елементи се пре свега односе на јасну хијерархију и организацију која није функционисала тако перфектно, савршено и одлучно, како је ви представљате. Јер да јесте ни Ви ни ја не би било рођени у СФРЈ.

Није у питању хијерархија, већ оно прво - немогућност да се зада одлучујући ударац. Како су нпр. четници могли да савладају партизански Загребачки корпус, када се налазио на усташкој територији?
Четници су током већег дела рата држали већи део територија настањен Србима, више од тога није било могуће.

А у Пољској, Чехословачкој, итд?
Да, наравно, и ово сугерише на...

Шта у Пољској и Чехословачкој? Не разумем упис.

Упис је у контексту овога што си рекао раније:
''Приде, да је војно устројство показало већу надмоћ од партијског у тадашњим оквирима не би партизани ни имали шансе да се на крају рата прогласе победницима, јер би били разбијени већ раније. Али нису, већ су изгурали до краја рата и уз обилату помоћ СССРа и Енглеске из грађанског рата изашли као победници.''
Дакле, и у Пољској и Чехословачкој су проглашени победницима, а бројно стање било им је симболично. Чак и да је било нула свело би се на исто.
Понављам, на војном пољу партијско мешање само шкоди, као и у свакој струци - а ма колико мало да је било партизана на крају рата, није играло улогу. Да није било ни јдног, Совјети су за сваки случај водили оне усташе заробљене на Стаљинграду са собом.

Ја лично уважавам Ваш рад али мислим такође да морате мало флексибилније да посматрате своје ставове, теорије и хипотезе. Не може да се руши комунистичка догма, на начин да се нове историјско-теоријске парадигме постављају на истим основама као комунистиче тј. да су непогрешиве и необориве. А помало стичем утисак да се поједине Ваше тврдње крећу у том правцу и мислим да лично ни за Вас, ни за цео ваш рад у целини то није добро.
Поздрав.

Не бих рекао. Прихватам сваку аргументовану критику. Ако докажеш да је партијско устројство у војсци боље од војног, и то ћу прихватити.
Поздрав!