[Ђорђе Ивковић]

ПОНОС ШМОКЉАНА

05-10-12

Поводом актуелних „педерских ида“ у Београду, чији је почетак означила већ знаменита скарадна изложба, коју можда ни најострашћенији муслимани не би дозволили из осећања части и достојанства, огласио се и већ „легендарни“ Александар Ламброс на Б92. Заиста, овај новинар је написао неколико добрих текстова. Али, показало се да су то тек епизоде, блиц екскурзије у памет.

PONOS

AleXandar Lambros

Da vidite dalje od pravoslavnog kalendara i opštinskih slava videli biste da je Izrael pustara od zemlje a uzgaja i izvozi i voće i povrće. Da ima neviđeno razvijenu tehnologiju a praktično nikakve prirodne resurse. Da u njemu Palestinci, ako hoće, mogu da upražnjavaju pravo zbog kojeg bi im na palestinskim teritorijama odletela glava. Mogu da se ožene s pripadnikom druge veroispovesti, što im, inače, nije dozvoljeno. Muškarac Palestinac može da se oženi s muškarcem Palestincem. Ili Jevrejinom. Da vidite dalje od pola kifle i čaše jogurta videli biste da se ovog leta u Jerusalimu održao deseti po redu Prajd. U sred najsvetijeg grada tri najveća monoteizma, ujedno i tri najfanatičnije religije koje istorija čovečanstva poznaje.

Koje su mere bezbednosti potrebne u gradu u kom bomba može da vas raznese i na sasvim običan dan? I u kom, kvart do kvarta, žive najveći religijski fanatici tri najfanatičnije religije na svetu? Pa se održao.
E, zato je Izrael moćan, onako mali i neplodan, okružen talibanskim okeanom sa svih strana, a vi ste nemoćni, zaraslih njiva koje se prodaju po ceni pakla cigareta (i to bez ovog novog PDV-a) frustrirani i bedni u sred Evrope.

Па, видимо даље од календара, кифле и јогурта.

Али, шта је са оних скоро десет хиљада људи који у цигло три дана прочиташе напис? Шта је са стотином и кусур ликова који поставише надмене, високоумне коментаре подно текста? Шта сви ти људи, укључив и аутора који је својом писанијом на нивоу дудука изазавао толико одушевљење, екстремно велико чак и за Б92, егзалтацију и одобравање, имају место мозга?

Виде ли они даље од свог пропедерског пркна?

Где им је памет?

Како ником, али ником ко је обишао напис Александра Ламброса није пало на памет да напише: Ало будало, шта лупеташ?

Зар заиста неко мисли да снага и понос Израела извире из педерастије у Јерусалиму?

Шта има, у осталом, необично у Јеврејској педерастији?

Зар не мислите да снага и понос Израела извире из две стотине атомских бомби које поседују?
Зар тај понос не извире из стоина и стотина најсавременијих борбених авиона, какве нико у окружењу нема, небројено тенкова најновије генерације, подморница које носе атомско оружје?

TEL AVIV - Podmornice nemačke proizvodnje koje je nabavio Izrael u okviru šireg sporazuma o kupovini oružja opremljene su tako da mogu da ispaljuju nuklearne krstareće rakete, piše nemačkog magazina „Špigl“. Prošlog meseca Izrael je od Nemačke dobio četvrtu podmornicu tipa „delfin“, koja će biti operativna počekom sledeće godine. Namenjena je da operiše u Sredozemnom moru.
Nemačka je prve tri podmornice isporučila Izraelu kasnih devedesetih godina i subvecionisala je kupovinu. Navodi se da su opremljene krstarećim raketama dometa 1.500 kilometara i da mogu da nose nuklearne bojeve glave. Podmornice pružaju Izraelu mogućnost takozvanog „drugog udara“, u slučaju nuklearnog napada.

Шта би Ајександар Ламброс писао да треба да служи три године војску ако је мушко, и две године ако се не осећа тако?

У Израелу, министар одбране изађе са мудрим словом:

"Izraelu je potrebna mala i pametna vojska, a ne prevelika i glupa", govorio je sadašnji ministar odbrane Izraela Ehud Barak 1999. godine, kad je bio premijer.

Sada je počela realizacija tih riječi. Načelnik Generalštaba Odbrambenih snaga Izraela (CAHAL), general-potpukovnik Gabi Aškenazi, predstavio je prijedlog budžeta izraelske vojske za narednih pet godina - od 2008. do 2012. "To je praktično projekat reforme i obnove izraelske vojske s obzirom na rat između Libana i Izraela", objasnio nam je izraelski ekspert Kopel Šumah, bivši saradnik vojne obavještajne službe.
Novi budžet izraelske vojske je sačinjen s obzirom na sporazum o vojnoj pomoći koji je zaključen sa Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika će u roku od 10 godina dati Izraelu 30 milijardi dolara za vojne potrebe, a dio te sume će se odnositi na isporuke američke vojne tehnike.

Ало, ТРИДЕСЕТ МИЛИЈАРДИ само војне помомоћи!

Шта, Израел окружен непријатељима? Ма немојте ми касти!

А Србија није, но ми затуцани?

Па да ми неко да толику силу, и ја бих лагано ходао около и говорио тихо, јер водим пса са собом.

Али, како у Израелу изгледа смањивање велике и глупаве војске на мању и паметнију:

ЈЕРУСАЛИМ – Врховни суд Израела донео је „историјску” одлуку којом укида привилегију ултраортодоксних Јевреја да не служе војску, јавила је Верска информативна агенција ВИА.
Њима је још од оснивања Израела, такозваним „Тал-законом” дато право да се „посвете само вери”.
Око 13 одсто „врло побожних” младих Јевреја (прошле године их је било 71.000), ослобођено је војне службе.
Они годинама похађају верску „Јешива” школу и због тога нису у стању, како истичу, да буду војници. Осим тога, не желе да буду у војсци где нема одвојености војника мушкараца од војника жена, њима вера не допушта заједнички боравак.
Понекад такође, војници морају да се ангажују суботом, што они сматрају скрнављењем од Бога одређеног дана од одмора, шабата.
Ултраортодоксни не признају ни постојање државе Израел, по њима државу је могао да оснује тек месија, а не обични људи.
Судије су старозаветним цитатом образложиле пресуду. „Ако твоја браћа одлазе у рат, хоћеш ли ти да им се не придружиш”.

То смањење значи да војску од цца милион људи треба смањити на милион и сто хиљада људи.

Ето како Јевреји виде самењење војске.

Да није те памети, Арапи би им ПОНОС са све педерима у Јерусалиму за дан разбуцали сабљама и џилитима.

Па, ја бих волео да ми се макар један од десет хиљада обожаватеља написа Александра Ламброса јави и искрено каже како би реаговао да наш Уставни суд донесе одлуку да и он мора да иде да ослободи Косово и Метохију, са образложењем: „Ако твоја браћа одлазе у рат, хоћеш ли ти да им се не придружиш”?

Шта би рекли на ту Јеврејску слободу која подразумева и безусловну обавезу да браниш отаџбину?

У нечему је ипак разлика – нема тог оружја и тих милијарди долара због којих би ја прихватио да се педери гузе на прагу Храма Светог Саве или Грачанице.

У осталом, зна се кога је Исус протерао испред храма.