[Ђорђе Ивковић]

ПУРПУРНИ УСТАША

Оставићемо за тренутак Драгослава Павкова. Да видимо каква је ствар са његовим гуруом, вољеним вођом, Бранимиром Марковићем. Ваља се.

Једну компликовану и осебујну личност сажећемо, ради разумевње, у две једноставне фусноте, или како се каже `пахуљице`.

*

БРМ, исповедно:

понедељак, 20 август 2012 15:56
брм

"Ни по чему није доказано да је марихуана штетнија од дувана или алкохола."

аха, tako sam i ја мислио са 18.чак сам 87. био активиста за легализацију исте.. десетак година касније пробудио сам се размишљајући да ли сам био у Њу Јорку или сам сањао да сам био.. три године је трајала дилема без јасног одговора ... уз бројне друге рупе у памћењу... тек после 5 година потпуног неконзумираања схавзтио сам да нисам био.. да се разумемо ништа јаче никада нисам пробао нити желео да пробам ..
а на алкохол не дам, то је оријентална пропаганда ..ми смо ипак цивилизација вина и ракије
не трујте децу стварима о којима појма немате и које нисте пробали...

Тако, знамо оно што смо и знали, да је БРМ био у Њу Јорку, само се тих екскурзија нерадо сећа, највише због архаичних транспортних средства које је користио

БРМ се враћа кући из Њу Јорка.

Ослободио се БРМ психоделичних супстанци, али, тиха и свеприсутна емпатија к замјевима је ту. Тако, имамо један битан део профила БРМ-ове личности:

Рођен: У години Змаја
Хороскопски знак: Змај
Прво сећање: Змајчино крило
Ожењен: Са Женом-Змајем
Омиљени филозоф: Змај од Шипова
Омиљено превозно средство: Моторни Змај
Живи у: Змајевом Гњезду
Улица: Змаја Огњеног
Инспирација: Магични змај (меџик Драгон)
Омиљњена песма: Змај од Ноћаја
Филм: Лет изнад кукавичијег гњезда (Ал на Змају)
Писац: Јова-Змај
Радује се: Змајевим играма
Омиљено село: Змајево
Омиљенини комбајн: Змај
Досадни рођак: Аустралијски Змај


Досадни рођак, дође па не зна кад треба да иде кући

Шта га нервира: Кад Нана растерује змајеве по кујни

Мислите да је шала. Па читајте како пише. То не може ни за главу ни за реп да се ухвати. Да монти-бајком пређете преко његовог текста, поломили би амортизере, и ипак нигде не бисте стигли.

Спржило му сиву мождину.

Какво је то варничење на синапсама, само он зна кад почне да виђа омиљена бића.
Изузетно је тешко схватити шта БРМ жели да каже.

**

Цитат из породичне псеудо-историје (пошто свако може да напише историју о славним прецима, али је мало ко спреман да призна да је било /и/ хуља у часном и јуначком братству):

конте Марковић: Ето, провалио си ме. Ја сам пореклом по баби из наследне кнежевеске породице, а отац ми је био комуниста. Прадеда по мајци и његово шесторо од седморо преживеле деце ...су били једини партизани у селу четничких Васојевића који су му три пута палили кућу, а не би ни њих поштедели да нису усред зиме бежали у планину...

То се некад у Црногораца звало „потурице“, изроди.

И све је лепо накитио БРМ, само не рече како се из планинских збегова оберео у Биограду?
Па ја ћу, на невиђено да устврдим: Успентрало се Балкансом улицом, што је лако било јер је калдрма подсећала на родне гудуре.

Сад нам БРМ са срогошћу озбиљном тули о „грађанској свести“ и „модерној нацији“, „средњој класи“ и свим тим трулим стварима. Чак је написао један социолошко-спортски трактат о грађанском клуби БСК (Садашњи ОФК Београд), са основном тезом да, ето, нема грађанског сталежа у Биограду, па зато ни ОФК Београд нема заслужени статус. Па како да има грађанског Београда, кад је пре рата бројао 350.000 становника, а онда дошли Совјети, иза совјета двадесетпетогодишњи „генерал“ Пеко ( Сећа ли се неко драме о „ослобађању београда“ и фамозног јављања са Дедиња /а да ђе би друго штаб могао бити/ „ОЂЕ ПЕКО!!!“), па Јово Капичић.. И шта је после њиховог обрачуна са београдским „издајницима“ и „сарадницима окупатора“ остало од „грађанског“ Београда? Да неко не мисли да се „грађанин“ постаје од сељачина? И то мал не преко ноћи. Да БРМ не мисли да је он тај београдски грађанин?

Наравно, има уљудног света у Београду, и биће га све више, само треба генерације да одрастају, процес је то...

Но, овде је битно друго.

Ај да видимо ко је и чији Савић Марковић Штедимлија?
Па што да вас оптерећујем цитатима – исто!

Можда овај наш Марковић и Штедимлија нису блиски рођаци, ал да су неки братственици, нема грешке (да се по црногорски не изразим). Но још горе – ако погледате шта ова два „теоретичара“ пишу и како думају, па то је исто. Само што БРМ што под дејством змајевих огњева, што свесно замећући трагове, све закукуљи и замумуљи.

Себе (лукаво) приказује као "просвећеног српског патриоту", па тешко оном ко му се супротстави. Такав непријатељ је само за ломачу.

Штедимлија тврди да су Црногорци подријетлом [b]„Црвени хрвати“[/b] (том му дође неко чудно име за Хецеговину и Црну Гору), а да су Срби неки племенски чопори који су се мували туда...

Za razliku od dr. Pilara, Savić Marković u svojoj knjizi Osnovi crnogorskog nacionalizma 1937. tvrdi da je crnogorska nacija, unatoč tadašnjih teških, diskriminacijskih uvjeta, povijesna realnost i da će to u budućnosti postati bjelodano. On je za prvotno etničko podrijetlo Crnogoraca smatrao hrvatsko, no nikada nije želio ili tvrdio, niti je smatrao mogućim, da bi suvremeni Crnogorci mogli biti bilo što osim - Crnogorci. U bitnome je Marković u Osnovama crnogorskog nacionalizma saopštio slijedeće:
• "Crnogorci su nekoliko stotina godina, prilično samostalno izdvojeni, na jednistvenom i neprekidnom teritoriju međusobno općili i zajednički živjeli. Tako je njihova nacija istorijski postala zajednica jezika, teritorije, ekonomskog života i psihičke konstitucije, izražene u zajednici sveukupne njihove duhovne i materijalne kulture". (str. 9.)
• "Pretci današnjih Crnogoraca došli su u svoju zemlju kao Hrvati i tu, pod tim imenom, živjeli nekoliko vjekova". (str. 10.)
• "Za zemlje Crvene Hrvatske bio je u upotrebi obično naziv Duklja, Primorske strane, a kasnije Zeta". (str. 38.)
• "Zeta je postepeno postala zasićena srpskim stanovništvom, kojem je ona ukazivala gostoprimstvo. Dok su doseljenici kao žrtve političkih borbi i ratnih neuspjeha donosili jače razvijenu političku svijest i veću borbenost, dotle je kod domorodaca bila veća kulturna i civilizatorska premoć. U pomirenju ovih razlika logično je bilo da pobijede i održe se u zemlji obilježja političkih nastojanja došljaka, a kulturna i civilizacijska sadržina narodnog i državnog života i uređenja domorodaca. Postepeno je tako stvoren jedan novi tip države sa nacionalnim imenom došljaka (srpskim) i političkim težnjama, koje su oni donijeli sobom, a sa kulturnom orijentacijom i civilizacijom domorodaca, koje su bili nasljedili od svojih predaka, Crvenih Hrvata". (str. 41.)
• "U konačnom sukobu dviju suprotnosti istok-zapad, u Crnoj Gori, a u nedostatku onih političkih razloga, koju su navodili Njegoša da se orijentira prema istoku, u ovoj zemlji danas odnosi trijumfalnu pobjedu duh zapadne kulture i civilizacije, duh odbrane tradicija čuvanih vjekovima predaka današnjih Crnogoraca. Vođena tim duhom ona polazi u budućnost putevima kojima se kreću veliki zapadni narodi, a da li će njeno kretanje biti za njima ili sa njima, zavisiće od brzine, kojom će Crna Gora stresti sa površine lica svoga naslagane slojeve mrtve istorijske prašine, koju su za sobom ostavili mučni događaji iz njene duge prošlosti." (str. 51.-52.)

Дабоме, на бранику Милогорске антисрпске идеологије (из које гвири штедимлијин нос) Б. Марковић ће опучити по Кости Чавошком:

АКАДЕМСКЕ БУДАЛАШТИНЕ
http://revolucijasada.blogspot.com/2...post_8080.html
….

На каквим ли је тек халуциногенимм дрогама био тада опат и лични папин шпијун из Боке Мартин де Сегонис, такође у „српско становиште“ неуклопиви „ПО НАРОДНОСТИ КОТОРАНИН(А) А ПОРИЈЕКЛОМ СРБИН(А) ИЗ НОВОМОНТА, ДРУКЧИЈЕ НОВОБРДА [v]“, кад је у свом „извешћу“ са путовања, у сред земље Србије видео три етноса – насилне Рашане уз Дрину, дивље сточаре Влахе на истоку и блаже и уљудније, јер се баве трговином, Србе на југу „око Ниш“ [vi]. А јужно од њих Дарданце, Македонце и Трибале још у 15. веку!
http://revolucijasada.blogspot.com/2...og-post_4.html

[iv] „Пољички статут у свом додатку из 1665. године, писмо којим је писан, а то је ћирилица, назива арвацким (хрватским) писмом“ http://www.scribd.com/doc/66926958/T...m-Sclavorum-II

[v] МАЛО ДЈЕЛО ПОШТОВАНОГА ГОСПОДИНА МАРТИНА ДЕ СЕГОНИС ПО НАРОДНОСТИ КОТОРАНИНА А ПОРИЈЕКЛОМ СРБИНА ИЗ НОВОМОНТА ДРУКЧИЈЕ НОВОБРДА НАЗВАНОГ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ЕПИСКОПА УЛЦИЊСКОГ ПРЕБЛАЖЕНОМ СИКСТУ IV РИМСКОМ ПАПИ

Какви, Срби, Трибали су по Шумадији напасали стада до Балканских ратова!

Знате како, за петсто година, неко се може позвати на неки чудом сачувани лист новина, у коме пише да су на простору данашање Србије живели Чарапани, Чивијаши и нека друга племенена, а да је Биоград био насељен културно доминантном цивилизацијом Монтенегрина, па ће на тој тези докторирати.

Зато што му заварени мозак ради по истој матрици као и Штедимлијин, БРМ ће реаговати безобразно, са ароганцијом камењарске сељачине, кад се помене да је Светозар Прибићевић водио антисрбијанску политику између два рата, са катастрофалним последицама по Српски живаљ у Хрватској, па и по своју фамилију. На чињеницу да је Прибићевић тврдио да је „Павелић умерени политичар, жртва Александрове диктатуре“ што је цитат и једна од основних теза дела СП „Диктатура Краља Алењксандра“, те да се СП залагао свим силама, до краја живота, за формирање „Бановине Хрватске“ и то да буде што већа, БРМ ће вам одбрусити „Ма немаш ти појма!“, и извући неки цитат бокте пита од куд, па ко нема воље да се озбиљније позабави питањем дићиће руке од писанија и пустити да ствари теку својим током.

Исто је са историјом/судбином Срба у Војводини.

Србима у Војводини у ова али баш пресудна времена, је као кисеоник потребна слога и јединство. И зато сам питао, ко с ким и како да се мири и удружује и да ли баш са сваким смемо да се миримо, јер на ова питања одговора нема. Али са оваквима попут БРМ-а, а има таквих к`о шодера, ничега неће бити, са извесним епилогом. А у подтексту, можете наслутити БРМ-ову поругу “Ко вас *ебе кад нисте хтели да будете мађарски политички народ!“

Апсолутно, никад и ни по чему Бранимир Марковић није „искочио“ из канцерогене идеологије тзв „друге Србије“, родомрзаца. Зар се неко може изненадити што је и у вези оне срамотне педерске изложбе написао:

ПАРАДА ФАРИСЕЈА, КОРИСНИХ ШТЕТНИХ ГЛУПЕРДИ И СЛУЖБЕ: Диксији Библијског појаса Србије су Шведску фотографкињу прогласили за иконописца!!!

Ми смо елем будале и пропалице, а он и његово кићено друштво мудраци и интелектуална аристократија.

Сами Црногорци имају став о оваквим „Марковићима“:

Међутим, ако су Штедимлија, умро 1970, и Дрљевић били хваљени, награђивани и почаствовани, мада увијек држани на узди, од стране њихових хрватских господара, они никако нијесу уживали исти третман од стране Њемаца, упркос свему што су удварачки чинили у славу Хитлера и Трећег Рајха. Напротив, као што је то показао историчар Растислав В. Петровић у својој књизи ''Црногорске усташе'', изашлој у Београду 1997, а која је послужила као основа за ово штиво, Њемци никад нијесу пропуштали прилику да испоље свој презир према двојици црногорских ренегата. Тако је министар Рајха за југоисточну Европу, Херман Нојбахер сматрао Дрљевића «безвредном особом, лоповом, прво плаћеним од Италијана па онда од Хрвата», назвавши га чак « хрватском курвом, - kroatische Hure», како је написао на маргини једног тајног извјештаја о црногорским сепаратистима. Док је њемачки представник код усташке владе, Ханс Хелм, слично третирао Штедидмлију, кад је овај биран за кључну личност геноцидне пропаганде, изругујући се шта би могло бити његово име а шта презиме. Треба истаћи да се, према Антоану Сидотију, аутору књиге ''Црна Гора и Италија током Другог свјетског рата'', објављене 2004 у Паризу, чак и сам Мусолини сажалио над судбином Срба у усташкој Хрватској изјавивши да никада неће опростити Павелићу што их је побио цио милион, али да су двојица окорјелих усташких најамника, јединих које је изродило тло Црне Горе, остали до краја неосјетљиви пред једним таквим поклањем и зазидани у свом нечовјештву, потхрањиваном опаком храном издаје.

Али, шта нам то вреди кад се међу Србима увек нађу волови да повуку за усташе.