[Милослав Самарџић]

Регуле, миран!
---

Нисам запазио ову тему до сад па се позабавих истом и имам пар питања.
Ко сте Ви и зашто пишете најјаче текстове икад, и где их уосталом објављујете осим овде?

У земаљском животу зовем се Ђорђе Ивковић. Сад, зашто пишем "најаче текстове икад" н`умем да објасним.
Иницијално, текстове објављујем на "Српском културном клубу" и "Србијанском гласу" (који тренутно не ради), па одатле преузима ко шта жели, тако да тих сочињенија може да се нађе на двадесетак сајтова и сл. Од скора, велико интересовање за моју маленкост испољавају "е-новине", што ми је знак да сам успео у животу.
Некако истовремено, одлучио сам да написе предпремијерно објављујем и на "Погледима". Зашто? Зато што је тако мало људи остало уз свету идеју изворног србског бунта и непокора, мада и овде има ДБ тролова на службеном задатку.

Разлог оваквог објављивања старих написа је што део тога пребацујем на "Погледе". Елем, ја сам до пре неколико година био обичан коментатор који је нетом научио да укључи компјутер. Условно "озбиљније" текстове сам почео да пишем на наговор "Калуђера" (од раније познат "Погледима", нисам сигуран да је и даље срећан што ме је наговорио да пређем у блогере, ал` шта да му радим). То је било на "Форуму српских патриота". (Ако Вам се жури тамо можете наћи у "Архиви" много тога што сам писао). Међутим, то је гласило Горана Давидовића, дакле про-љотићевско. Зато, без обзира што су према мени били врло коректни и што су покушавали да "патриотску причу" прошире па да не буде сасвим једнозначна, ипак се осећало идеолошко трење. Они су сада у неком прегруписавању које више није моја брига. То прегруписавање за последицу може имати и брисање неподобних текстова или гашење портала.
Што се мене тиче, свака птица своме јату лети.

Кад се већ хвалим, користим прилику ради хвале да сам у раној младости био "најталентованији млади песник јужне Бачке" што је смешно, али волим да се зна да сам приликом натјечаја победио и Ђорђа Балашевића, тада с косом а без браде. Скоро пола века касније написах једну песму, за коју сам сматрао да је пророчанска, а испоставило се да ме је време прегазило као булдожер......

ФУТУРИСТИЧКА ПРИЧА ЈЕДНОГА,
ШТО ЈЕ БИО ЈАЧИ
ОД БУЛДОЖЕРА



Ономад се сударих
с булдожером.
Све новине су писале о томе,
и истраживачи престижних ТВ кућа
су испитивали
позадину случаја.

Све су претресли :
С ким сам у вези,
тучем ли жену,
да ли пијем, пушим и коцкам се.
Да нисам, случајно, против интеграција.
Или,
(О грдила!)
нешто србско хоћу
да уваљам!

Или да ме нису попови
(који су одреда кољачи
- као они,
и педофили
- као онај),
па их треба
пацификовати, лустрирати и демонтирати,
(и њих и објекте!),
док не почну да се владају
као сав нормалан
свет
( Што подразумева
док нас цепају
да се цепају с нама,
и кад се двојица заволе,
да им круне на главе ставе),
на тамјан навукли,
затровали,
па сам сад међу онима
што будалесају
да су им преци,
(цео народ,заправо),
на небу
(А зна се да је то опасна лаж,
претња окружењу)!
И зна се да је све земаљско,
где нам је и место.

Како им драго!

Нису казали,
а нису ни могли,
јер то је било само
између мене и њега,
интимно,
шта је било у задњем часу,
пре него што ми се смрачило,
а његов моћни бруј
скурцао до тихог прдежа.

Гледао сам белу кост
(за ову прилику,
у поверењу
и није тако бела),
и гроздове одраног меса,
делимично прашњавог.
И с радошћу сам констатовао
да је лева,
а ја шутирам десном,
тако да је штета подношљива.
(Будмо реални,
не може се на булдожер
а ни перо да не
пр`не).

А он ?!
Ха!
Жут, а разбивен!
Жут, а федери му млитаво висе!
Жут, а вире из њега којејакве скаламерије,
ђаво сам зна
за чега му то служи.
О жутој лопати
нећу да будем експлицитан –
ручак би вам се смучио!

(Возач,
уз врисак,
пао у несвест!)

И док ме је сморно гледао
(видело се да је и њему свега доста)
и тихо кркљао,
гушећи се
у сопственом уљу,
ја сам му шапутао
(јер тако треба -
кад један губи
и мегдан и живот,
што свака шуша
после
да кити и распреда?)
Што,бре, царе,
ниси остао црвен,
к`о тата и мама,
било би кад је ред
и како треба.
(Овако,
опоганисмо све око себе!)
Још си дозволио
Да те замажу и замусаве,
к`о што су и сами
мусави и замазани,
(кад ти стану у сенку,
камелеони,
да их губавци не сконтају
и додиром не присвоје).

И да те,
спина ради,
можда прикажу као багер!
(А шта ће ти то
кад си булдожер?)

Па си још кренуо на мене,
не хајући
колики чемер и бес
носим у костима
(због чега ме,
већ одавно,
срамота и да постим!)
да поравнаш све у мени!
Сваку чуку, камен,
бусен памћења.

Ма, шансе ниси имао!

Сад ћеш на отпад,
у црно,
жути!

А ја,
кад стигне дојава,
има да дахћем,
и сто знојева да пребијем,
док се, бангав, не успентрам
међу своје.

Е, нисам знао за овде детаље. Свака част!
Калуђер више не долази на сајт, али на Фејсбуку мало-мало па нешто распредамо, обично о љотићевцима... Гледао сам понекад тај сајт њихом газда ме једном баш испљувао, по четничкој линији. Није био једини, дапаче.
Одлична песма!
Јел си објавио неку књигу?
Драго ми је што омладинци попут Чеде препознају квалитет.