[ватхра]

Пошто не може да се логује а мрзи га да поново отвара налог, Еутропије ме је преко ПП на МЦМ замолио да пренесем његов одговор:

Prijatelj mi je skrenuo pažnju da me (ponovo) prozivate na “Pogledima” pa rekoh da svratim…
U profesionalnom životu moj rad je karakterisan na razne načine. Ponekad su to bile pohvale, a ponekad sam dobijao ozbiljne zamerke od kolega. Čuo sam da me je jedan od njih nazvao sjajno maskiranim mediokritetom, a drugi me je u prijateljskoj raspravi nazvao scarbrain. Opet, zbog moje tvrdoglavosti, ne sumnjam da su me neki (bar intimno) povezivali sa određenim životinjskim vrstama.
Ali, niko me još nije nazvao lažljivcem i manipulatorom kao što je to ovde učinjeno.
Mada, kada se setim da je Dimitrijević proglašen za stranog (hrvatskog – budimo precizni) plaćenika, ja nisam mogao ni očekivati ništa inventivnije od ovoga.

Dakle da pređem na suštinu. Posle Nikolajevog posta nisam se javljao jer sam smatrao da naša rasprava postaje rasprava gluvih, ali sada vidim da sam ipak trebao da odgovorim i da vam pružim satisfakciju daljeg insistiranja na netačno interpretiranim premisama. Da podsetim, u svom post sam naveo, citiram:

Haške konvencije ne pominju gerilsku borbu, ali se ona može smatrati dopuštenom na osnovu primene opštih načela na koje upućuje Martensova klauzula

Posle ovoga dobio sam odgovorr od Nikolaja:

“Нисте Ви разумели Мартенсову клаузулу, она нема везе са правом народа на устанак.”

i poruku od mladog kolege:

” Наравно да нема везе Мартенсова клаузула са правом народа, тј. добровољачких одреда и милиције (народне војске) на устанак…”

a zatim je u svom neshvatanju suštine taj isti mladi kolega naveo mišljenje Radojkovića koje na njegovu žalost potvrđuje moj stav.
Zatim sam, u duhu razumne rasprave, naveo svima dostupno mišljenje međunarodno priznatog autoriteta da

“Клаузула, на први поглед такође задовољава захтеве мањих земаља јер оставља отвореном, могућност да се тврди како постојећи принципи или обичајна правила међународног права јемче статус законитих бораца, држављанима окупираних земаља који су узели оружје у руке против окупационе силе”,

i nisam nastavio sa daljim citatom što mi je zamereno i zbog čega sam okarakterisan kao… (upišite sami po nahođenju).

A zbog čega sam uopšte trebao da citiram dalji tekst? Jasno sam, pozivajući se na autoritete, dokazao ispravnost rečenice koju mi je mladi kolega osporio.
Da li dakle Martensova klauzula upućuje na dopuštenje gerilske borbe ili će mi se i dalje spočitavati da je ja ne razumem?
Dalji necitirani tekst nisam naveo jer on ne govori o inicijalnom pitanju nego o problemima interpretacije Martensove klauzule i njene praktične primene od strane moćnih i onih manje moćnih država. Očit primer za to je suđenje u Nirnbergu kada su zbog utilitarnih razloga “veliki” dozvolili mogućnost da prirodno pravo utiče na razvoj oružanih sukoba dok su u drugim slučajevima to isto pravo odbacivali. Ne verujem da Nikolaj ovo nije razumeo i zato me čudi njegov komentar jer sam do tog trenutka smatrao da imam razumnog sagovornika.
Dakle, Nikolaj, da li Martensova klauzula ima veze sa pravom naroda na ustanak ili ne?

Od Vas me Samardžiću donekle ne čudi prozivanje i postovanje tuđih komentara jer u svim našim međusobnim raspravama niste uspeli ni jedan jedini put da pokažete da iznosim neproverene ili netačne informacije (što se u obrnutom smeru ne može reći). U ovim internet raspravama oni koji se predstavljaju sopstvenim imenom imaju prednost dostupnosti sopstvenih radova većem broju zainteresovanih, ali i nedostatak da je njihov rad javan i podložan kritici amatera i nestručnjaka. Međutim, i pisanje pod pseudonimom ima svoju tamnu stranu zbog toga što je nemoguće na primerima iz fizičkog sveta dokazati svoj integritet i intelektualno poštenje. Ali, to je svestan rizik neprikazivanja sopstvenog imena.

Kada smo već kod toga molim Vas da se manete zaludnog posla otkrivanja mog identiteta. Sada sam “gospođa K”, a pre sam bila “gospođa M”. Ako nastavite da tako nabadate po azbuci sigurno ćete jednom pogoditi. Uostalom, ako već mislite da sam “gospođa K” navedite ime i prezime, bibliografiju, ddajte primere radova, pa da uporedimo čiji su cenjeniji i referentniji (ako naravno jesam ta famozna gospođa). Ili recimo štipnite za obraščiće tu gospođu K i recite: “Znam da ste Vi Eutropije”.
Siguran sam da se ona neće naljutiti.

---

"Клаузула, на први поглед такође задовољава захтеве мањих земаља јер оставља отвореном, могућност да се тврди како постојећи принципи или обичајна правила међународног права јемче статус законитих бораца, држављанима окупираних земаља који су узели оружје у руке против окупационе силе.

Очигледно, овај могући аргумент је противуречио међународном праву и пракси држава. И 1899. године и касније, све до 1947. године, цивилима који су живели на окупираним територијама обичајно међународно право није дозвољавало да узму оружје у руке против окупационе силе. Ову мисао је јасно изразио и сам Мартенс у својим радовима 1900-1901. године, о примени правила војевања у рату Русије и Отоманске империје 1877-1878. године (што је околност која још једном осветљава колико се генијалним и доиста лукавим Мартенс показао на Хашкој конференцији 1899. године). Тек на Женевској конференцији 1949. године партизани и чланови организованих покрета отпора на окупираним територијама подигнути су на ниво законитих бораца, под условом да испуњавају одређене захтеве који се траже (видети члан 4(A)(2) Треће женевске конвенције).

Дакле, у овом случају Мартенсова клаузула се показала као вешт начин да бројне Велике силе доскоче мањим земљама. Мудро делајући у име Великих сила, Мартенс је, кроз своју клаузулу, на крају обећао мањим државама звезде на небу. Боље речено, он се претварао да им даје половину колача, док им је заправо дао само низ углађених и великодушних речи."

Мој краћи коментар на ово:

по овом тумачењу, сви герилски покрети у Југославији су били нелегални, што је прилично чудно да се спомиње овде. Можда би се неки стормфронтовци сложили са тим, али заговорници ЈВуО...

Већ смо водили ову дискусију овде. Герилски покрети су третирани као франктирери, и могли су да се воде као регуларни борци под одређеним условима - отворено ношење оружја, видљиве ознаке, одређена структура командовања и придржавање конвенција ратовања. Пошто пишем по сећању, можда сам нешто помешао, али је суштина та. Ово су основне одредбе којих треба да се придржавају и припадници регуларних снага, и она се исто тако примењују на франктирере. Због начина герилског рата је било јако тешко испоштовати све ове услове - почев од најбаналнијег да није било истих униформи ни у једној јединици, ознака, и тако даље, па до тога да се герилци често сакривали међу цивиле кад загусти.