[ватхра]

На више места сам наишао на наводе о преко 2000 евакуисаних авијатичара из Југославије (до краја рата). Мислим да је тај број помињао и Ватра. Најчешће фигурира бројка ~ 2300 људи.

Ја сам виђао 2350, од чега 350 од четника. Ако упоредимо са извештајима које сам поставио, јасно је да је код четника кориштен извештај из октобра, те да нису рачунате касније евакуација, као и да нису посебно издвојени авијатичари који су прешли од четника ка партизанима.

1. Мада се ове бројке генерално поклапају (732 + 356 евакуисаних), њихово тумачење варира. Колико сам до сада успео да нађем, углавном се говори о броју евакуисаних са партизанске, односно четничке територије , а не о броју спашених од партизана односно четника.
Што мало мења контекст, јер се територија под контролом једних и других често мењала, а знамо да су неки авијатичари прихваћени од четника прослеђени партизанима како би уопште могли да буду евакуисани. Осим тога, на основу сведочења савезничких официра, знамо да су мапе у HQAAF биле "скуване", тј тенденциозно урађене.

Ствар је проста:
наведени бројеви се односе на то од кога су покупили авијатичаре. Није их занимало више детаља.
Нешто преко 100 авијатичара је провело неко време код четника, а онда под различитим околностима прешло код партизана. Неколико десетина од њих је провело мање од 24 часа, док је један несретник провео више од годину дана.
Отприлике половина тог броја (више од 50 њих) је враћено до октобра кад је писан онај извештај.

2. Бројка од 1088 спашених се може наћи у многим документима, а односи се на период до, ако се не варам, 30 септембра 1944. Остаје питање преосталих 1300 који су оборени крајем 1944 и током 1945. Пошто се може узети да су Немци изгубили контролу над већим делом земље и да су се држали мање -више линија и комуникација које су им омогућавале организовано повлачење, питање је колико њих је заиста пало на "непријатељску територију", тј да ли се може говорити о спашавању? Или је реч о простом прослеђивању људи у њихове базе? Да не изгубимо из вида и да је било много случајева да су многе посаде, погођене изван граница земље искакале изнад Југославије (уколико нису могле да се домогну Виса или базе) третирајући је као савезничку територију, одакле драматично расту шансе за успешан повратак у базу.

Превидео си неколико ствари:
- иако је крајем године ослобођен већи део земље, бомбардери су и пре тога престали да надлећу тај део јер су Бугарска и Румунија заменили стране, а број стратешких циљева у Мађарској је опао.
- евакуација авијатичара је трајала и по више месеци. У извештају из октобра сигурно није доста њих који су пали септембра, а и раније.
- Совјети су заузели аеродроме у Пољској и Мађарској, па је већи део оштећених бомбардера тамо слетао (нпр. Печуј). Занимљиво је да је евакуација трајала дуже него из Југославије (нпр. ишло се возом преко Одесе, или до Букурешта па на авион), а Совјети су задржавали авионе.
- У евакуисане нису рачунати авијатичари који су слетали на Вис, Задар, ослобођену територију. То сам већ више пута писао. Образац за нестале авијатичаре се прави 48 сати пошто је требало да се врате у базу. Ако су слетели на Вис нису га правили јер су били код својих.

Што се тиче броја од 2000 евакуисаних од партизана, он је сумњиво округао што наводи на то да га нису прецизно избројали. Ипак, моја досадашња истраживања наводе да се ради о приближном броју. Имам око 1400 изјава авијатичара, неке су групне, нпр. један или више чланова посаде су дали изјаве за целу посаду. На основу тога ми се чини да је тај број реалан.

Евакуације од стране партизана су често биле доста теже него од четника. Било је више борби, прелазак саобраћајница је био опасан и било је и погинулих. Опасна места су заобилажена у широком луку. Током зиме 44/45 услови су били прилично тешки. Било је и случајева да је евакуација извршена брзо јер су лако дошли до аеродрома, али тога је било и код четника.