[Вук92]

ОК. А који је доказ да је Иван био у затвору у Љубљани, односно да је виђен у Аустрији после 1945?

Доказа су два која имам за сада, први је Драго Кешељевић, који је писао да је видио Ивана у љубљанском затвору и да је он са капетаном Миловићем побјегао из затвора 25. маја 1945., када су комунисти славили Титов рођендан. Други извор је Алекса Тепавчевић, књига Борба за слободу, страна 269, наводи да је тамо у затвору срео Ивана.

---

А за Аустрију...Јагош Драговић, Спас од неизбежне смрти; ; Гласник српског историско – културног друштва ''Његош'', свеска 24 – децембар 1969., стр. 65. Цитирам;
''На самој граници Аустрије угледали смо испред себе војску. Мислили смо да су то савезничке јединице. Послали смо делегате да би се споразумјели о даљем кретању. Ови су им причали како је рат завршен и све борбе престале и да се можемо вратити својим домовима. Чак су им и предали писмену дозволу за несметани повратак у отаџбину.
Кад смо њихов извјештај чули развила се дискусија о томе: да ли им смемо веровати или њихове дозволе узети као обичну клопку. На крају смо одлучили да продужимо пут ка слободи. Питање правца постало је спорно. Ја сам био у пуку Ивана Јаничића, који је формиран у Рудом. Функција ми је била помоћни интендант, уз интенданта Луку Радуловића. Јаничић, командант мог одреда предложио је да се кроз густе шуме пробијемо ка граници. Придружило му се око 100 војника. Сви ми остали, око 800, одлучисмо да кренемо ка Камнику. На том путу дознали смо да је Јаничић прешао границу, иза које је наишао на Енглезе. Енглези су их уверили да им оружје није више потребно. И разоружане све су их предали у руке Титових чувара....''

---

Крсто Кљајевић, Вучедолски четници; Гласник српског историско – културног друштва ''Његош'', свеска 26 – јуни 1971., стр. 34. Цитирам;
''Током фебруара имали смо на Грахову следећи распоред: на северу Вучедолска бригада под командом капетана Ивана Јаничића, кога су доцније, Енглези предали комунистима на граници Аустрије, а ови га стрељали као и хиљаде других. ''