[Ђорђе Ивковић]

МОЈ ОТАЦ ЈЕ БИО ЛЕКАР...

30-8-`12.

Не као овај...

Мислите ли да ћете из “докторских сапуница” научити нешто о медицини, у опасној сте заблуди, тврди др. Andrew Moeller. Одгледао је 364 епизоде серија “Др. Хаус”, “Увод у анатомију” и “Хитна служба” те утврдио да њихови доктори немају појма, посебно о епилепсији.
У 46% сцена напада гранд мал покушавају пацијента задржати на месту (чиме би га само могли повредити) и стављају му нешто у уста како се не би угризао за језик (што је застарели поступак). Канадски доктор др. Давид Гринберг обожаватељ је серије "Др. Хаус", али свакој епизоди пронађе барем једну ману. Тако је "ухватио" свезнајућег доктора како погрешно даје инјекције, а у једној епизоди сам управља рендгеном, за што уопште није оспособљен. А мало и касни у својим генијалним закључцима:
- Имао сам одличног ментора. Да је он на месту др. Хауса, свака епизода трајала би око три минуте јер би одмах схватио шта мучи пацијента - тврди dr. Greenberg.

Овај је реалнији...Док Мартин...

Толико има серија о болницама и докторима. Привлаче пажњу јер се бојимо смрти, па је драматургија интензивна.
Али, живот је другачији.
Много људи воли серију Др. Хаус. Мање њих, али ипак доста, воли Др. Мартина.
Америчка серија је стерилисана бљутава сапуница у којој болница личи на васионски брод а болесници су „изгубљени у свемиру“, које купе локални медицински стручњаци тек изашли из пелена, а којима командује полусвесни неодољиво симпатични наркоман.

Др. Мартин, у препознатљивом енглском стилу, је много ближи животу. Наравно, у питању је муви-фикција, па не може бити све баш потпуно реално.

Мој отац, лекар, скоро никада није причао о догађајима из амбуланте.
Тек понекад јесте, са великом временском задршком.
Можда буде занимљиво.

Цига са цревима

Живели смо у Праћину. У то давно доба (негде 1956.) приватна пракса је била дозвољена. Тако је мој отац имао приватну ординацију у кући.
Испричао ми (ја био много мали па спавао):

Једну ноћ вика, дрека, шта је... Дош`о Цига у пратњи целе черге. Цига у прљавој кошуљи носи сопствена црева. Запио се с кумом у кафани, па кад је ракија учинила своје они се, не знајући касније зашто, дохватили ножева. И тако, кад је исход био познат, ај код Др. Ивковића...А бреее.. спасавај братеее... Па шта је могао него да испере црева неким раствором, врати их у трбух и угоди како треба шта да стоји, уземе иглу и конац и пришије. Није све била потпуна импровизација. Јер, силом историјских прилика, отац је прошао ратну хирургију. Више су њему правили проблема они малечки што су се неконтролисано мували по ордиацији.
После неколико година сретне(мо) пацијента у Београду. Пацијент је већ увелико био Београђанин, са многобројном фамилијом. Ништа. Поздравили се и разишли.

Први наркоман

Чуло се да постоје неки наркомани, па ми отац исприча:

Догађа се исто у Параћину и исто у глуво доба ноћи.

Неко лупа у прозоре. Отац изађе, човек цепа кошуљу са себе. Шта је? Наркоманска криза. Обичан човек, сељак, путовао из Београда кући, и морао да изађе из воза јер није могао да издржи кризу.
Све поцепао од муке са себе.

Шта отац да ради? Па дао му дрогу.

А знате на шта се несретник навукао?
На ПЕНИЦИЛИН!

Отац отворио ону једну флашицу, лик попио и смирио се. Отишао да чека јутарњи воз.

Српска каталепсија

Е, ово је из Нове Пазове, а исто мрак. А-јој- дош`о човек, све нас разбудио, па и мене, вели оцу „Убио сам жену!“. Види се да је био пијан, па се у моменту отрезнио. Е, због овога ни ми деца нисмо могли спавати, него с мајком чекали да се тата врати. У та доба убиство је било уникум, а не као сада. И, вратио се после сат и по времена. Богара и смеје се у исто време. Ујутру мора на посао.

Шта је било?

Дошли тамо кући, жена лежи на патосу. Лекар (тата) гледа, гледа, вели нагло отрежњеном мужу.. „Е, нисам понео скалпел, дај ми нож, ал да буде оштар, треба јој пустити крв, да дође себи..“,. Човек донесе ножину што иначе коље свиње, тата јој прислони исти на ручну вену, и до тада госпођа без знакова живота скочи као опарена. Прича је била да муж био мало у кафани, жена звоцала кад се вратио, овај је ошапучио, ова помислила „Е, не`ш више!“

Отац их оставио да распаве у дугој рунди.

Како сам сачувао чедност

Па отац био поштован у целом крају. Кад се чује да је лети дошао на одмор нагрну са свих страна.

И тако, једном приликом, дође човек из суседног села, са чезама, да мој отац види његову мајку. Ја сам имао 13 година, ал мало сићушан био, па је на чезама било места и за мене.

Уживанција.

Леп крај, идеш кроз забране, поред винограда, стали код једног потока да коњ одмори, ја отиш`о у воћњак...у то време хемије није било.

Јес, ал кад тамо дођосмо, тата отишао да види бабу, а мене оставише са унуком. Унука старија годину-две од мене и за по главе виша.
Ај вели да ти покажем где живимо. Ајде. Кад она мене иза сламе. Овде живите? 'Јок,мори... Ма где... могао бих ја сада да сложим причу, али није било тако. Туц муц..гили гили... Ипак, девојчица ми лично поклонила певца и кокошку, са жељом да се опет видимо, а они њени се ваљали од смеха. А и тата се нешто смеуиљо. Како смо одмицали од оног пласта, мени лакше.

Ма, још сам дете био.

Увек то иде заједно...

-Хоћеш да видиш друга? – Питао ме отац.
-Хоћу- Одговорио сам, мада стварно нисам разумео.
Отац ме је чврсто држао за руку док сам седео поред друга. Друг вероватно више није ни знао да најбољи друг седи поред њега.

---

ДИПЛОМЦИ

30-8-`12.

Нема мира међу академским грађанима.
Тек што је Председник Томислав Николић доказао, након жестоких оспоравања са многих страна а нарочито из кругова ЛСВ-а Чанка господина Ненада, да је његова диплома стечена на факултету ФАМ из Сремских Карловаца исправна...И тек што је доказано да је недавно пронађена диплома Јована Кркобабића валидан артефакт...

...Овдашњу научну јавност је уздрмала нова афера.

Директор Електровојводине докторирао на фиктивном факултету

Директор Електровојводине Тихомир Симић, који је на ту функцију изабран са највишим академским звањем, свој докторат стекао је на неакредитованом хавајском универзитетуWestern Pacific University (Havaji), сазнаје 021.

На постеру видимо Тику, доктора Хавајских Наука. Ја се баш чудио како је Др Тика похађао наставу на овом далеком, али нама пријатељском острву. Да ли је имао месечну авионску карту или је становао у некој скромној студентској собици, учећи често гладан до дубоко у ноћ?
На моје разочарање, Тика зна да рукује интернетом:

"Western Pacific University, ili PacWest, bio je neakreditovana ustanova koja se bavila prodajom diploma preko interneta...“ Mi smo ih tužili zbog kršenja odredbi obrazovnog sistema koje se nalaze u paragrafu 446E havajskog Statuta", kaže Kim za Novosadski informativni portal.
Sudski proces je završen nakon nešto više od godinu dana, i rezultirao je gašenjem ovog "mlina za diplome", kako ga je nazvala američka štampa, a dodatno su kažnjeni sa pola miliona dolara novčane kazne.

У најкраћем (јер му је радна биографија пребогата) Др. Тика бејаше ударна интелектуална снага „Покрета снага Србије“ г. Богољуба Карића. Бејаше директор у скоро свим Карићевим фирмама. Када је худа судбина окренула леђа Снази Србије, Др. Тика није имао друго до да окрене леђа Карићу и падне у дежмекасти загрљај Ненада г. Чанка. Просто се чудио себи како раније није спознао истинске вредности Лиге. Тако загрљен са Нешом, Др. Тика је ушао на велика врата Елертровојводине.
Недуго затим Др. Тика је проглашен за „Најбољег менаџера југоисточне и средње Европе“. Награда му је свечано уручена у Сарајеву. Мукотрпни рад и дописивање са хавајским колегама је коначно уродило пуном интелектуалном сатисфакцијом.

А што би Неша истраживао порекло дипломе свом човеку? Криви су увек неки туђи.

Са црвом зависти што ја нисам тако способан и упоран па да стекнем тако цењено звања доктора наука, наставио сам да истражујем креативну страну стицања диплома.

Тако сам сазнао да је свака десета диплома у Србији неважећа. Да се не замарамо академским вештинама, навешћемо само један пример снаге школованог ума:

(„Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине,
Могу само да нас мрзе они што нас неволе!“ – Рефрен студентске химне)

Načelnik Republičke prosvjetne inspekcije Velimir Tmušić rekao je da se falsifikuju - ne samo diplome visokih škola iz manjih sredina ili privatnih fakulteta, već i najuglednijih univerziteta - beogradskog i novosadskog.

Prema njegovim riječima, najveći problem predstavljaju izdvojena odjeljenja fakulteta, čija kontrola će u ovoj godini biti prioritet. Većina nema dozvolu za rad, otvaraju se po cijeloj zemlji i nemaju potrebne uslove za rad, pišu današnje "Večernje novosti".

"Kolege iz Republike Srpske saznale su, na primer, da jedan privatni beogradski univerzitet drži časove u kafani u Banjaluci. Zatekli su 40 studenata i profesora, prekinuli nastavu i pisali prijavu. Na kraju je uprava univerziteta donela dokaze da su svi ti studenti upisani u Beogradu, a časove u Banjaluci nazvali su ekskurzijom. Nismo im mogli ništa iako nisu bili u pravu", rekao je Tmušić.

Но да се позабавимо још мало интернационалним студијем.
Више од двадесет наших врхунских интелектуалаца власници су престижне дипломе Универзитета „Ешвуд“.

Недавно су добили колегу који се одазива на име Сони.

Australijski zlatni retriver Soni ima diplomu doktora medicinskih nauka Univerziteta Ešvud! Možda ovo i ne bi bilo tako neobično da s diplomom tog univerziteta u Srbiji ne radi više od dvadeset ljudi, i to na visokim pozicijama. Među njima su i jedna asistentkinja na privatnom fakultetu, vlasnici nekoliko kompanija, cenjeni advokati, visoki zvaničnik vodeće NVO, strani predavači iz oblast bezbednosti na pojedinim našim fakultetima.
Kako to funkcioniše u praksi? Australijski novinari poslali su formular popunjen na ime svog psa, zlatnog retrivera. U odeljku „životno iskustvo“ naveli su da je Soni „jeo iz bolničkog kontejnera poslednjih pet godina, što je psećih 35“, kao i da „ima veliko iskustvo u mirisanju anusa drugih pasa“. Poslali su dokument sa sličnim navodima i objašnjenjima, platili 450 dolara i posle dve nedelje stigla je diploma s transkriptom navodno položenih ispita.

Сони је успешно дипломирао, нека се припреми Чанак будући Др Ненад.
Ено га, интензивно пише семинарске радове, елаборате, дисертације... наравно на ВАМ-у, где би другде. Купуј домаће! Па није он најдоњи, па да нема звање Доктора наука.