[Chicot]

У вези рата са партизанима и моје примедбе на ауторов закључак, ево једног дела из рада:

Пошто је у Србији избио грађански рат између четника и партизана, Михаиловић је одмах покушао да у њега укључи и четнике изван Србије . У њеховом наређењу од 9. новембра 1941 (AVII, Ca, k.170, Reg. No. 8/2)команди Босанских четника тражио је да ови четници пређу у Србију да ојачају српске четнике који су се у то време борили са партизанима у околини Ужица и Косјерића . Михаиловић је објаснио босанским четничким командантима да су партизани напали четнике први ( изненада , у ноћи између октобра 31/1 Новембра ) ,и изазвали грађански рат (AVII, Ca, k. 122, Reg. No. 43/10.).
Да би их придобио , Михаиловић је додао да " треба да буду свесни да су партизанима на челу хрватске усташе, који желе да изазивају грађански рат међу Срба и тако спрече одмазду против Хрвата (Занимљиво је приметити како су четници одвајали своје пријатеље из својих противника у религијским оквирима : Срби су православци , што је аутоматски значило да католици (Хрвати ) и Муслимани ( данас Бошњаци ) су повезани са непријатељем . Ово оставља отвореним питање партизанске класификације у таквом систему , као што су " безбожници, атеисти“ , изгледа да су они испали најгори, прим. писца). Ово је било битно из више разлога . Михаиловић је био свестан да су четници у НДХ пре свега српска одбрамбена формација , чији је основни циљ да бране локалне Србе од усташких зверства и освета таквих злочина где је то могуће . За четнике у НДХ , борба против Немаца и Италијана , а да не помињемо партизане , била је секундарна .
Из тог разлога , Михаиловић је морао да разобличи партизане и представи их националном
терминологијом ( као Усташе , односно несрбе ). Ова четничка тактика постаће темељ четничке ратне пропаганде .
Наређење команданта Топличког четничког корпуса од 17. фебруара 1943 (AVII, Ca, k. 82, Reg. No. 17/2.) за команданта 2. Косаничке (?) бригаде за напад на локалне партизане представља користан увид у четничко виђење партизана током рата .
Милутин Радојевић , истакао је да има много ' странаца- дошљака ' међу партизанима , док су четници били локални људи . Радојевић приказује супротности између четника и партизана на следећи начин :
Партизани руше породицу и цркву , ми је бранимо и боримо се за част и права нашег народа. Партизани желе пролетере ибескућнике , а ми желимо домаћине, часне и национално исправне (Термин се може наћи у многим четничких докумената . Коришћен је да опише појединце који су били истинске српске националне патриоте, прим.писца) . Партизани желе комунистичку диктатуру , а ми желимо демократију . Они желе (да успоставе)' вечно ропство , баш као и Хитлер и Мусолини - док желимо слободног човека. Партизани желе за вођу странца - Тита странац , док смо ми одани Краљу и нашој династији .

Како овај документ јасно показује, четници су себе сматрали националним снагама ројалиста ,оданим традицији (у оригиналу: конзервативним).Те снаге не представљају социјално деструктивну и реметилачку групу која подрива и и изазива промену темеља на којима почива заједница . За четнике , борба против партизана је првенственоконфликт између националног и интернационалног ( или ненационалног , чак и анти - националног ) ,а не једноставно сукоб између монархиста и комуниста.

Све супротно од његовог закључка у којима четничко партизански сукоб - који су изазвали четници- ставља у идеолошки или у оквир борбе за доминацију и наметање сопственог виђења послератног уређења земље.