[Chicot]

- Ово прво је из Недићеве архиве (На) Војног архива. Нисам видео немачки документ да су Немци заиста желели да препусте Србију Хрватима, Албанцима, Мађарима и Бугарима. Сем оног дела који јесу препустили. Хрвати нису имали снаге да контролишу ни Босну, Лику и Далмацију, а комо ли Шумадију. Албанци такође, њихове јединице у најбољој јединици - ''Скендербег'' - Немци су описивали као безвредне без њихове команде. Мађарима је нуђено да окупирају делове НДХ, али су одбили. Бугарске јединице су биле далеко испод немачких, а развучене од Егеја наовамо.
Сем тога, Немци су хтели сопствену контролу због експлоатације Србије.
Што значи да ово треба одбацити као непоуздано.

Моја је грешка, јер пасус почиње документом под називом "Борба против устаника на југоистоку Јун - Август 42", а писао га је Ernst Wisshaupt (AVII, NAV-T-501, r. 248, s. 586-93.), где се осврнуо на устанак у Србији и где се помиње његова препорука о неповерењу према Србима, Михаиловићу и Недићу подједнако, јер имају подједнаке циљеве и да " сви Срби имају карактеристику да играју на обе карте у исто време". Затим иде оно што сам цитирао, са другом референцом.
Међутим, нема дилеме да су Немци желели директну конттролу над Србијом из тих разлога - ово је вероватно био аргумент којим је требало заплашити Србе и удаљити их од сваке помисли на устанак.

- У сваком рату свима су дозвољене све преваре и сви се служе свим средствима. Тако да је грешка ово издвајати код четника.- Погрешно је користити реч ''сарадња'', јер она има правну конотацију. Убацивање својих људи у непријатељске редове свакако није сарадња са непријатељем - у смислу кривичног дела, што је једини битан угао посматрања - већ ратна тактика.

Слажем се, али рад се бави искључиво четницима. Мада не мења суштину, превара и искоришћавање непријатеља нису сарадња. Међутим, видеће се касније, он доводи у питање ко је ту кога заиста користио - сматра да су четници веровали да користе Италијане, док је стварност била обрнута - због тога и изводи закључак да је целокупна четничка стратегија пропала, тојест, била погрешна -јер је посредно условила касније комунизирање Југославије.

Није само у теорији имао значајну оружану силу и није непознаница како је цела ова операција функционисала. Видело се да су отпали само црногорски четници - тј. њихов битан део - и поједини команданти попут Бјелајца у Лици, а да је у принципу ово функционисало.

Није спорно, иако је њему то вероватно непознато. Међутим, остаје питање на које се не може егзактно одговорити, (можемо само нагађати) колики би стварни допринос њихов био у тренутку општег устанка (тј савезничког искрцавања) да је до тога дошло. Једно је функционисање и рад у тајности а друго прерастање у отворени фронтални сукоб. То је ствар мало и психе - "преживео сам 4 године када сам био на дохват руке Гестапоу, где сад да погинем од неког залуталог метка, а ослобођење је свакако неминовно"

- Борбена вредност није зависила искључиво од легализације. Нпр. био је једно време легализован Баћовићев Експедициони корпус, а он се показао као једна од најбољих јединица уопште.

Наравно,али причамо уопштено. Аутор је навео четничка документа која јасно говоре о паду морала и дисциплине у таквим јединицама. И ви сте наводили разлику између гарнизонске војске и теренаца (недићеваца и равногораца) баш у том смислу. Поготову што су у питању Срби истог менталитета, из истог географског окружења, функционисали у истим општим околностима (у Србији). Не видим ни један други разлог зашто би просечан недићевац био мање борбене вредности од просечног равногорца.