[Громовник]

Има још пар слика, нисам могао да их поставим због ограничења дужине порука



47: Јапанци у ГУЛАГ-у [уље на платну, 46,2 к 36,5 инча]

Јапански ратни заробљеници су држани у Гулагу од 1945. до 1948. године, када је споразум између Совјетског Савеза и Јапанске владе позвао на њихов повратак у Јапан. Радили су исте врсте рада као и други затвореници: градили мостове, железничке пруге и израду насипа. На овој слици Јапанци крче тајгу за пругу користећи исте рудиментарне алатке које су биле обезбеђене и за остале затворенике. Јапански затвореници имали су боља следовања од Руских затвореника, али само зато што су били у стању да у логор унесу шта год су имали са собом када су заробљени. Такође су донели и резервне униформе. Када су враћени у Јапан у јесен 1948. они су оставили иза себе сву храну и одећу - у знак пажње према Руским заробљеницима.



48: Серпентински пут [уље на платну, 30.1 к 34.6 инча]

Пејзаж приказан овде је типичан за Колиму: бескрајна брда, јаруге и реке. На извору многих од тих река геолози могу наћи злато на површини, не под земљом. Да би сакупили злато, затвореници су изградили путеве који кривудају и увијају се око брда. Отуда наслов. Након што су завршили путеве, заробљеници су превожени дуж њих у области у којима њихов следећи задатак био је да копају и сакупљају само злато. Пут приказан овде води до рудника Штурмовој у Котини, једном који је постао познат по човеку по имену Гаранин, директору "Далтстрои" васпитних радних логора. У овим брдима, Гаранин је лично стрељао целе бригаде затвореника који нису досегле своје дневне квоте. Тракторски мотори су пригушивали звуке. Гаранин је на крају осуђен на смрт од стране државних органа, али да би се одржао имиџ НКВД-а, гласина је проширена у логорима и целој земљи да је био јапански агент у покушају да упропасти углед НКВД. За Гетмана, мирна сцена приказана овде је подсетник на безброј убијених у тајности, иза кривина на путу.



49: Последњи ОЛП (Одвојени принудни радни логор) [уље на платну, 37 к 42.3 инча]

Гетман је открио напуштени камп овде приказан док је ишао на пецање дуго након његовог пуштања на слободу. Такви кампови могу се наћи широм Сибира. У многима од њих су скелетни остаци погинулих становника и даље разбацани по тлу. Хумке у позадини овог кампа су бивши рударски сајтови. Сунчева светлост косо из облака симболизује свитање новог доба које су Хрушчовљеве реформе донеле - наду и слободу за заробљеникe Гулага који су имали срећу да су преживели. Након што је Стаљинов култ личности осуђен 1956. на 20. Конвенцији совјетске Комунистичке партије, Хрушчовљеви "пролећни облаци" су почели и "корективни логори" Гулага су затворени. Заробљеници су пуштени, а неки су рехабилитовани. Пуштање из логора, међутим, обично није био крај проблемима затвореника. Многи бивши затвореници су дискриминисани, на пример, по ускраћивању напредовања и генерално лошем третману у друштву. Стигма робијања у Гулагу висила је изнад многих невиних током читавог живота.



50: Рехабилитован [уље на платну, 50,4 инча к34.2]

Човек приказан држи своје рехабилитационе папире, документа у којем га Руска држава проглашава слободним човеком и враћа му грађанска права. Слобода после Гулага, међутим, била је често мешовито искуство. Многи бивши затвореници су остали под путним ограничењима и могли су живети само у одређеним областима. Стигма да је био затвореник у Гулагу отежавала је могућност напредовања у професији. Самом уметнику је одбијен приступ у удружења сликара годинама након што је пуштен и Стаљинов култ осуђен. Многи бивши затвореници су интернализовани своју стигму. Сматрали су се некако другачијим, чак и кривим, без обзира на чињеницу да су знали да нису учинили ништа лоше. Године 1991. председник Русије Борис Јељцин издао је декрет који ће обезбедити новчану надокнаду за преживеле Гулага. Бившем затворенику би се платила сума сразмерна износу времена проведеног у логору. Паушала коју је Гетман добио је мала, отприлике иста као да је примао своју пензију од 50$ месечно. Када је добио своје рехабилитационе папире, Гетман је персонализовао оригинал ове слике фиксирајући своје рехабилитационе документе у руке човека са слике.