[Ђорђе Ивковић]

Што су помињали лоше ствари по мени није грешка. Не треба (сувише) улепшавати ствари. Ипак су перћутали фамозну "опанчарску" аферу, а могли су да је помену, па да је повежу са Кочом Поповићем.

Тита нису поменули.

Забрану ћирилице у укупираном Београду, такође прећуташе. Да је већина окупаторских намесника у Београду знала српски језик, није речено.

Ауторима је промакло и да помену погибију Димитрија Туцовића и његову дневнчку белешку пред саму смрт "да се боји да ће погинути од наших" (у аустроугарским редовима). Прећутано је, повезано с тим, "тргање ушију" Србима од стране војводе Вука.
Заборавише да наведу да је друга битка на Дрини и имала такав назив "Дринска битка" или "Официрска битка" због екстремно великог броја официра који су погинули, најчешће на челу својих одреда које су водили у непрестане јурише. Између осталих, погинуло је седамнаест пуковника. На Мачковом Камену рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић. Битни су ово подаци због разумевања тадашњег патриотизма и релација обичан војник - официр - династија.
Чини ми се да је број страдалих 1914 много умањен.
Коначно, "добошар" је објавио да "У Србији више нема Аустроугарских војника". Ђаво је увек у детаљима. Та објава Врховне команде гласи:" На територији КРАЉЕВИНЕ Србије нема више ни једног слободног непријатељског војника. Непријатељ је избачен разбијене главе!".
Није упутно да народу улази у уши назив "КРАЉЕВИНА СРБИЈА".

Све у свему, не може се рећи да је документарно-играни програм "Херој 1914" урађен лоше, али не превазилази политички коректан школски програм.