[мунгос]

"Истрагу усташа" или истрагу Хрвата цивила ?

Пљуц.

Да нијесу ови цивили у питању?

Усташки систем и масовност терора у Косињу

Успостава усташке власти у Косињу почела је одмах по проглашењу НДХ. Најприје су успостављени усташки повјереници који су пречистили чиновнички апарат, најприје од Срба а потом од осталих непоћудних елемената, без обзира на националност. Те мјере чишћења власти проведене су паролом „Обнова државне установе“.

Усташка власт је за економске недаће окривљавала све Србе, а за избављење из сиромаштва нудила је пљачку, исељење и истребљење српског народа. Развојем цивилне власти развијале су се и оружане формације НДХ: усташка војница, домобранство, оружништво и наоружани цивили.

Међу првима у Лици у Косињу је формирано усташко таборништво на челу са Јосицом Фадљевићем.

Оружништво је представљало оружану групу са полицијском улогом. Оружничка постаја Горњи Косињ формирана је на мјесту раније жандармеријске станице. Одмах је смјењен и убијен командир жандармеријске станице у Горњем Косињу, наредник Балабан Милан. Он је убијен и бачен у јаму „Цотинка“ код Перушића. Жандармеријски поднаредник Радоњић Ђуро, рођен 1916.године у Црној Гори, ухваћен је и ножевима сасјечен 14.04.1941. године у Горњем Косињу.

Косињске усташе су одмах похапсиле неколико угледнијих и богатијих Срба, међу којима Дану Брујића и Милана Кнежевића, трговце из Горњег Косиња, лугара Вујицу Узелца и косињског православног попа Мишу Диклића. Хапшење и убијање угледних, виђених и богатих Срба рађено је у континуитету од априла до краја јула, када почиње масовно убијање српског народа.

Наоружани цивили су представљали значајну скупину у Косињу. Њихов састав, војнички профил, улога и организациона структура била је хетерогена, како у односу на поједина села, тако и у погледу на раздобља у току рата. Називи за те формације били су различити:наоружани сељаци, домаће усташе, сеоска усташка милиција, дивље усташе[2], а у котарима Госпић и Перушић у посљедним годинама рата јављао се и назив „бијела гарда“. У сваком случају радило се о бројном скупини наоружаних цивила, које по злочину и терору у Косињу, нису заостајале ни за усташким снагама. Наоружавање и мобилизација ових формација се вршило под изговором да бране хрватска села од четника, у које су убрајали све Србе.

Један од анонимних косињана, иначе припадник усташких снага у Косињу је стално послије рата упозоравао, да се на јавним скуповима не требају осуђивати само „усташки злочини“. Он се тиме осјећао увријеђеним, јер је био усташа који није учинио ниједан злочин а знао је многе цивиле који су учинили злочин. По његовом мишљењу исправније је било рећи „хрватски злочини“.

Злочини хрватских снага у Косињу не могу се посматрати изолирано у односу на на остале српске крајеве у НДХ. Реализација програма стварања „чисте хрватске државе“ и „чисте хрватске нације“ у Косињу је био свирепији због близине Концетрационог логора Госпић, који је функционирао од 10.04. до 20.08.1941.године[3]. Такођер, на овом простору су рођени и имали велики утицај на хрватско становништво, многи лички инспиратори мржње и реализатори покоља над Србима.

Ђорђе Пражић: Жртве Косиња вапе за вјечним миром (Осврт на чланак „Крв жртава вапи до неба“)

http://www.jadovno.com/ostala-stratishta...IOQcMlO5lR