[регул]

Шта је овде фашизам?

Зашто је ухапшен мој рачунар!

Већина већ зна да ми је четвртог децембра рано изјутра, пре седам сати на врата дошла полиција. Два инспектора, мушкарац и жена, фино су позвонили, разбудили ме у моменту, иако сам се и наредних пола сата надала да је у питању ружан сан и да ћу се ускоро пробудити. На брзину се обукох, пробудих укућане : Људи, устајте, стигла полиција!
Показаше ми налог за претрес, и објаснише да ми морају узети рачунар.
Ја њима : Али људи, то је мој посао, од чега сад да живим..
Они мени: Ми само радимо наш посао… Од тога живимо…
Након већања кога од комшија да позовемо да буде сведок док облепљују мој рачунар који наводно неће ни пипнути без мог присуства, а затим и негодовња комшија што смо ми Срби вазда обесправљени, горе него за време комунизма, одвезох се са инспекторима у станицу.
Дадох изјаву у којој признајем да сам ја као једина Весна Веизовић заиста писала те чланке и да у мојим чланцима нема говора мржње и да је у питању само критички осврт и чињенице са наведеним фуснотама до линкова. Но, без обзира што можда и неко од њихових колега тако мисли ја се вратих кући а мој рачунар остаде у притвору. О свему томе толико, тема нисам Ја, и није ово напад само на мене већ на свачије слободно мишљење.
Суштина је у следећем.
Глорофикација нацизма
Пре мање од пола месеца Србија је као једина земља на Балкану гласала против глорификације нацизма. Резолуцију коју је предложила Русија у Уједињеним нацијама подржала је једино Србија, док су Хрватска, Словенија, БиХ, Црна Гора и Македонија биле су уздржане, а САД, Украјина и Канада су гласале против.
Вест о томе је не само у Србији и на Балкану, већ у целом свету одјекнула као бомба, још једном потврђујући да нисмо оно чиме желе да нас начине управо они који су гласали против резолуције и они који су својом уздржаношћу прећутно подржали своје нацистичке корене.
И поред медијских хајки које се заиста воде против Србије у целом свету, али велким делом захваљујући чињеници да простор у те медије немају обични грађани већ искључиво особе које у име свих нас признају злочине над муслимани, Шиптарима, Хрватима, односно над било киме уколико то одговара међународној заједници и онима који се све мање брину због демографске слике својих земаља знајући на који начин ће своје двориште очистити.(3)
Факат је да Србија гласала против величања нацизма, и да ту „грешку“ мора платити!
Медији
Са већ унапред припремљеним сценариом, јер наравно да светски моћници ништа не препуштају случају, пред само изгласавање крећу хајке и лепљење етикета сваком ко не мисли на начин који одговара страним окупаторима у Србији.
Неколико дана пре него је Србија донела природну одлуку да је против глорификације нацизма, на Филолошком факултету на ком су већ данима протести студената дешава се инцидент. Наиме, трибина на којој је требао говорити Јоца Јовановић, наш чувени редитељ и аутор култног филма који је деценијама био забрањен, а где је тема трибине била „Злочини комуниста над србским народом“ спречена је.
И то на такав начин да су студенти, углавном припадници антифа покрета и млади комунисти, позвали све присталице и грађане да уколико је потребно и силом спрече редитеља који је већ у осмој деценији да говори о злочинима комуниста над Србима. Западни медији, у којима је као и увек „Блиц“ предњачио ову акцију је назвао победничком а националисте који су се мирно повукли нежелећи да праве нереде због једноумља комуниста и агресивних припадника Антифе, одмах су етикетирали са фашисти.(1)
Следећи случај који се у међувремену десио, такође на Филолошком са релативно истим учесницима, био је на трибини о легализацији марихуане, гле чуда промоција опијата није забрањена а причати о комунистичким жртвама јесте. Наиме, према речима опет Блица, фашисти су пљунули дивну либералну студенткињу јер не схватају западне вредности и даље желе да се даве у примитивизму здравог друштва.(2) Треба напоменути да се у случају инцидента са пропагандистима слободног уживања наркотика, СА није огласила, али им је случај ипак прикачен.
Убрзо се дешава и гласање у УН, и офанзива западних медија креће.
Пре него што наставим о следећим случајевима, желим да додам једну битну ствар која је вероватно суштинска. Већина медија у Србији није под контролом Срба. Блиц, Б92, РТС, РТВ, Ало, Курир, Информер, НИН, Е-новине, Прес, Данас, Танјуг, Бета,Пинк, Прва ТВ, Нова ТВ итд., дакле нико од набројаних медија није у власништву Србије, нити информације које долазе од њих могу бити прихваћене за релевантне. Они су ту да граде слику јавног мњења о некој личности, догађају по потреби окупатора, да скрећу пажњу, застрашују или другим речима испирају мозак и замајавају народ.
Летос је мој правозаступник (адвокат) поднео притужбу поверници за равноправност поводом некоректног извештавања Блица о манастиру Утешитељево, где су новинари серијом текстова дискриминисали и вређали монаштво и припаднике ове верске заједнице, као и атака на децу и родитеље учеснике православног кампа.
Притужба је одбијена а одговор је гласио да „новинар има право на слободу мишљења и извештавања која представљају претеривање или провокацију. “
Одакле онда двоструки аршини? Да не претерам у провокацији ако се запитам да нису плаћени из исте кухиње, и поверница и новинари?!
Већ сутрадан по изгласавању, пропаганда креће.
И то пре свега да би се демантовала де факто чињеница да Србија није нацистичка земља, да Срби нису водили освајачке ратове већ су се бранили и јер се сваки вид национализма, родољубља мора окарактерисати као нацистички да би се отворио простор за један стари сценарио чије остварење иде пуном паром.
Немајући за шта конкретно да се ухвате јер је већина родољубивих покрета благо речено растурена уништена, медији прво крећу на Србску Акцију. Ваде догађаје од пре неколико месеци када су припадници СА оправдано забринути због промене демографске слике али и због разноразних догађаја које исти ти медији скривају од јавности, односно не преносећи народну припадност починилаца многобројних кривичних дела, кренули у акцију дељења летака.
Дакле, иако је прошло неколико месеци од тада, поверница за односе са јавношћу која очигледно иза себе има дебелог поверника јер је и поред разноразних малверзација и даље на слободи, подноси кривичну пријаву, узбуњује јавност и Србска Акција као савршено жртвено јагње бива принешена западним полтронима на црвеном тепиху.
Филип Гајић бива ухапшен, јер су код њега нађени леци, у којима између осталог има и оних који говоре против великог вође, чији се и хороскоп мења ако не ваља. (6)
„Домаћи медији“ победоносно извикују : Ухапшен фашиста, ухапшен неонациста, ухапшен клерофашиста, просто неодлучни која етикета боље звучи па кроз наслове опипавају мишљење оних који одавно више не мисле чега се више грозе : Нацизма или фашизма.
Али хајка ни ту не стаје, да би увеличали целу причу њихова терија завере иде до те границе да се користе и сценаријом из филма „Шишање“, па тако ни тај правник који је вођа, заправо није вођа, већ је и он продужена рука неке од моћних тајних фашистичких организација, или нацистичких тај податак нису прецизирали. (4)
Већ сутрадан, догађај се наново увеличава, те сам тако и ја постала део те „неонацистичко-фашистичке“ приче са мојим чланцима у којима се критика односи пре свега на однос државе према нама, Србима који смо одавно постали грађани другог реда.(5)
Даље се нижу бомбастични наслови колико у Србији делује нацистичких група, ко стоји иза њих, да је цела прича шупља горе од поквареног зуба показује и то да немајући конкретна имена и групе које прижељкују, они у чланцима помињу људе који су преминули али и оне који су се такође већ одавно одселили из Србије, покрете и групе које већ деценијама не постоје. Затим мешају имена вођа одређених покрета са другим покретима, то наравно не смета онима који више не мисле својом главом, он је видео наслов, он верује, он ће да осуди – без обзира што осуђује лаж и што на тај начин осуђује самог себе.
Не сумњам да ће ова прича имати и наставак и епилог, и да је ту крај, још ћемо се нагледати бомбастичних наслова све док сви не поверујемо да су сви националисти неофашисти и неонацисти – па макад и ми сами то били.
Суштина напада на мене
Ја лично сам сматрала да ће вероватно доћи дан када ће ми неко покуцати на врата и позвати ме на информативни разговор. На то сам била спремна већ више пута. Ипак изгледа да је ово био тај савршени тајминг за лажне оптужбе!
Суштина мог привођења има једну другачију конотацију од свега досадашњег. И првенство да нагласим да ту нисам у питању Ја, већ чињеница да сам Ја жена и мајка.И порука која је јавности послата преко мог случаја је следећа:
„Ако су напали жену и мајку која пише и којој је слобода мишљења загарантована Уставом, па шта онда ви остали треба да очекујете од оваквог тоталитарног и једноумног режима?!“
Међутим, надам се да је ова њихова порука упућена преко мог привођења, доживела контраефекат, у супротном ће бити остварива, јер страх рађа страх, а то је оно што они желе, застрашивањем да нас поробе.
Мада,скоро сам сигурна да од тог поробљавања и њихових планова неће бити ништа, пре свега гледајући количину јавне подршке, петиција, чланака и позива које свакодневно добијам, и све отворенијег говора оправдано револтираног народа.

Иначе,врло сам поносан на чињеницу да сам фејсбук пријатељ са том див женом!