[Милослав Самарџић]

У основи, то је то, сем што се између редова провлачи теза да четничко, тј. српско, коришћење дипломатије, поред борбе, није било у реду. Вероватно у наставку пише да је некоришћење дипломатије било предност комуниста у односу на четнике. Мада није тачно ни једно ни друго. Они су кориситли дипломатију према НДХ, а и према Немцима.
Овај Хофнер је омашио по свим тачкама:

Хефнер закључује да су комунисти и други Немцима непријатељски елементи искористили очај локалног становништва за регрутовање, додајући да "без усташког злочина ни једна пропаганда не би натерала српске сељаке да се боре на смрт за комунистичке циљеве. Напади Срба на немачке снаге у Србији су сигурно последица пропаганде која тврди да Рајх одобрава грозоте усташког режима над Србима ... с друге стране, иста пропаганда је учинила да многи Хрвати буду склони се придруже усташама из опортунистичких разлога, верујући да немачка држава гарантује опстанак усташке милиције.

Прво, српски сељаци су у већем броју били у четницима.
Друго, устанак на територији данашње Србије нема везе са тим.
Треће, та пропаганда је небитна и нису у питању само усташе. Од великог значаја било је понашање хрватске цркве.