[Милослав Самарџић]

Мало сам се повукао у "илегалу" да завршим једно поглавље књиге из наслова..

али је извесно да је и четничка и слободно се може рећи италијанска стратегија успела, јер су Италијани 1943, када су понудили капитулацију, нагласили да желе да наставе борбу против Немаца заједно са Дражом (дакле, не уопштено са четницима).

Несумњиво да су четници били много ближи Италијанима него комунисти. Међутим, то што су нагласили да желе да се боре заједно са Дражом мени личи пре на политичку спекулацију - веровали су да их Британци још увек подржавају. Друго, питање је колико би се они заиста активно ангажовали. Они су се и онако свим силама трудили да максимално избегну војевање, и то против "бандита", а сада је требало да ударе на Немце-силу. Искрено, мислим да је то било више у функцији послератног скидања одговорности него стварна жеља да гину за савезничку ствар.

Шта би било кад би било...
Угавном, Италијани јесу понудили борбу против Немаца заједно са Дражом, то је факат.
А иначе има немачких извештаја да су се септембра 1943. Италијани добро борили у области Дубровника и Боке и да су нанели велике губитке 7. СС дивизији и 118. дивизији. То је трајало док нису схватили (Италијани) шта хоће Британци. Тада су дохватили све што плови и утекли преко Јадрана.
Та област - херцеговачко приморје - била је баш она на којој су сви очекивали искрцавање и ту је у залеђу било највише четника.
У једном моменту Италијани и четници су направили мостобран за искрцавање Савезника...