[Ђорђе Ивковић]

ОПАКА "ТОЛЕРАНЦИЈА"

16-7-`12.

"Аутономија" пренела текст истакнутог ЛСВ Чанковог потрчка Бранислава Деспотовића:

Opaki senzacionalizam[

Са поднасловом "Međunacionalni incidenti i njihova upotreba", на дну текста стоји драматична напомена:

[b]Tekst „Opaki senzacionalizam“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.

Тај Интерњуз му дође ово:



Првом реченицом написа, редакција "Аутономије" нам објашњава о чему се ради:

„Moram da kažem da su incidenti u Vojvodini iz 2003. i 2004. godine, kojih zaista jeste bilo možda više nego danas, često iz političkih razloga bili naduvani“, izjavio je nedavno predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Даље се ова идеја развија, разумно и са карактеристичном склоношћу ка толеранцији, уз позиве да се приликом малолетничких туча "не броје крвна зрнца" и уз указивање да таквих (малолетничких) туча има и у Београду, и то и више него у Војводини, па нико од тога не прави националне драме.
Следи мудра констатација:

Iako se češće dešava da su vesti o međunacionalnim incidentima, kao najvidljivijem obliku međunacionalne diskriminacije koje po pravilu prati i govor mržnje – istinite, ponekad se u javnosti pojave i neproverene informacije ili tumačenja za koje se kasnije ispostavi da nisu tačni. Ponekad političari i druge javne ličnosti neke incidente unapred stavljaju u kontekst međunacionalnih, a kasnije se ispostavi da je njihova priroda sasvim drugačija.

Или, што би српски сељак рекао "Мож` да буде, ал не мора да значи!"
Тумачење датог инцидента је увек подложно политичкој потреби. Може да буде "злочин" или "опаки сензационализам", а може прво прво, па друго, како политичке прилике налажу.
У том смислу, упозорава Filozof i publicista Tomislav Žigmanov да су "Veoma opasne neproverene informacije", чега иначе без његовог добонамерног упозорења не бисмо били до краја свесни. Он мисли да је ономад било у питању, "стварање моралне панике".

Томислав Жигманов, концентрисан и морално хладнокрван

Да не околишимо: за све су криве силе хаоса и безумља:

Kao primer zloupotrebe priča o međunacionalnim incidentima Žigmanov je naveo izbore krajem 2003. i početkom 2004. godine.

- Incidenti, kao i priče o njima, tada su podsticani iz određenih državnih struktura, a posledica je bila da su najveći dobitnici tih izbora u Vojvodini bili Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka – rekao je on, ocenjujući da su ti incidenti bili u funkciji stvaranja negativne atmosfere prema manjinama, kao nekome ko planira da se otcepi i slično, što je doprinelo mobilizaciji desno orijentisanog biračkog tela.

Наравно, истина је негде другде.
Пре непуних годину дана написао сам текст за "Видовдан", у коме сам се позабавио управо овом "проблематиком":

Организовано хулиганство и темерински "инцидент"

Управо се ради о изврнутом тумачењу инцидената. Управо ови који сада позивају на разум су запенушано ЛАГАЛИ да Срби производе инциденте.
Какав ДСС, каква СРС, то су радили Чанкови и Пасторови. Где су ницали наслови да се не сме говорити мађарски јер ће бити батина - а управо је супротно, ко је мешовите клиначке туче назвао ГЕНОЦИДОМ НАД МАЂАРИМА, ко је писао ово:

Свему овоме можемо додати и саопштење мађарског портала VajdaságMa и Демократског савеза војвођанских Мађара. Наиме, VajdaságMa тврди да „у Темерину након овога (имајући у виду нападе на Мађаре последњих недеља) говори се о лову на људе

Или:

Слободна војводина:
Темерин - пример етничког чишћења Војводине
Најновији немили догађаји у Темерину, када су, у размаку од само недељу дана, пребијена два младића мађарске националности - и то на националној основи, нажалост, само су неки од примера, и елемената, етничког чишћења Војводине; њене пуне 'срБијанизације''; остваривања, барем једног дела ''ВеликосрБског Пројекта'' - који, можда није успео у Хрватској, Босни и на Косову - али је зато ту Војводина, да се на њој искали фрустрација доживљених пораза.

У стварности, било је супротно.

Зашто се Иштван Пастор не охрабри, како је храбар у изјави с почетка био, и не каже: Да ја сам фашиста који је производио мржњу у Војводини!?

Па, шта је лајт-мотив писаније продане душе са чистим српским именом и презименом Бранислава Деспотовића?
Ево:

Najbolji primer zloupotrebe incidenata za širenje nacionalne mržnje jeste odnos srbijanske javnosti prema incidentima na Kosovu. Postoji već višedecenijska praksa da se svi incidenti koji se tamo dese unapred proglašavaju međunacionalnim, čime se ne samo onemogućava normalizacija odnosa između srpskog i albanskog stanovništva, nego takav odnos postaje i konstantni generator mržnje.

Дакле, у ново-успостављеној "држави" "Косова" имамо 10.000 изолованих инцидената које зли Срби упорно подводе под "терор" о чему "појма нема" и "видело није".. Пре тога, знамо, Срби су вршили терор, и то се не доказује, већ спада под "деведесете".

Матрица је иста. У Војводини ескалира шовинизам према Србима. Дакле, ко о томе говори "опаки је сензационалиста".