21-12-2014, 07:09 PM
Хвала на појашњењу.
Што се тиче књига које сам споменуо, ево конкретно неких:
Cohen, Philip J. (1996). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-760-7.
Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History. London: C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-525-1.
Hoare, Marko Attila (2006). Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks 1941–1943. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-726380-8.
Hoare, Marko Attila (2013). Bosnian Muslims in the Second World War. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-231-70394-9.
Judah, Tim (2000). The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08507-5.
Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-5520-4.
Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0665-6.
Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.
Ramet, Sabrina P. (2008). Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War: Selected Writings, 1983–2007. Berlin: LIT Verlag. ISBN 3-03735-912-9.
Redžić, Enver (2005). Bosnia and Herzegovina in the Second World War. Abingdon: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5625-0.
Претпостављам да сте за неке од њих највероватније већ чули. Неке од тих књига се баве директно четницима или индиректно.
Већина тих књига на енглеском језику користи као изворе за своје тврдње управо пропагандну литературу из СФРЈ, или Томашевићеву књигу о четницима коју је писао уз сарадњу са властима СФРЈ.
Тако да овде имамо циркуларну логику, у истом духу где неко нпр. доказује да су Стаљинове жртве били издајници и страни шпијуни, позивајући се на стаљинистичку литературу из тог доба.
Неки људи овде споменути, попут Хоареа су хрватски активисти.
Други, попут Коена, су даљим пореклом из Југославије (по занимању је зубар) и који су мотивисани личном осветољубивошћу, јер је колико сам чуо његовом оцу (или деди) је краљ Александар одузео имовину због малверзација, па се сада свети.
Проблем у овоме је што ти људи пишу књиге на енглеском, те књиге се позивају на извесне изворе које ти аутори тумаче по свом нахођењу, те књиге неко чита и оне на крају постају секундарна литература и добијају међународни академски статус. А наравно, увек се може наћи неки западни историчар који може написати похвалу том делу.
За то време, нема никог ко им противречи, нити нешто наши аутори износе контрадоказе на енглеском језику, јер је већина литературе о Дражи и ЈВуО код нас писана за домаћу употребу. За то време стваралаштво на енглеском језику бива препуштено или Хрватима или страним активистима, који служе моралном оправдавању страног интервеционизма овде кроз одржавање титоистичко-усташког мита о "србочетницима".
Што се тиче књига које сам споменуо, ево конкретно неких:
Cohen, Philip J. (1996). Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-760-7.
Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History. London: C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-525-1.
Hoare, Marko Attila (2006). Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks 1941–1943. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-726380-8.
Hoare, Marko Attila (2013). Bosnian Muslims in the Second World War. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-231-70394-9.
Judah, Tim (2000). The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08507-5.
Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-5520-4.
Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0665-6.
Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.
Ramet, Sabrina P. (2008). Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War: Selected Writings, 1983–2007. Berlin: LIT Verlag. ISBN 3-03735-912-9.
Redžić, Enver (2005). Bosnia and Herzegovina in the Second World War. Abingdon: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5625-0.
Претпостављам да сте за неке од њих највероватније већ чули. Неке од тих књига се баве директно четницима или индиректно.
Већина тих књига на енглеском језику користи као изворе за своје тврдње управо пропагандну литературу из СФРЈ, или Томашевићеву књигу о четницима коју је писао уз сарадњу са властима СФРЈ.
Тако да овде имамо циркуларну логику, у истом духу где неко нпр. доказује да су Стаљинове жртве били издајници и страни шпијуни, позивајући се на стаљинистичку литературу из тог доба.
Неки људи овде споменути, попут Хоареа су хрватски активисти.
Други, попут Коена, су даљим пореклом из Југославије (по занимању је зубар) и који су мотивисани личном осветољубивошћу, јер је колико сам чуо његовом оцу (или деди) је краљ Александар одузео имовину због малверзација, па се сада свети.
Проблем у овоме је што ти људи пишу књиге на енглеском, те књиге се позивају на извесне изворе које ти аутори тумаче по свом нахођењу, те књиге неко чита и оне на крају постају секундарна литература и добијају међународни академски статус. А наравно, увек се може наћи неки западни историчар који може написати похвалу том делу.
За то време, нема никог ко им противречи, нити нешто наши аутори износе контрадоказе на енглеском језику, јер је већина литературе о Дражи и ЈВуО код нас писана за домаћу употребу. За то време стваралаштво на енглеском језику бива препуштено или Хрватима или страним активистима, који служе моралном оправдавању страног интервеционизма овде кроз одржавање титоистичко-усташког мита о "србочетницима".