[Милослав Самарџић]

Тимотије А. Рељић :"Четнички ђачки батаљон-Подрињски-", 2001. Рељић је био један од њих, преживео и после рата, мислим, био проф. у некој средњој школи у Шапцу.

Хвала!
Књига има да се нађе, а од њега сам нашао интервју из 2010-е:

Timotiju Reljiću (87), penzionisanom profesoru Ekonomske škole, pao je kamen sa srca kada je donet Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, kojim se status boraca, pored partizana, priznaje i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta. Verovao je da će i njemu, članu četničkog Đačkog bataljona, biti priznat staž. Reljić ima i „potvrdu“ za svoj četnički staž - vojnu knjižicu tadašnje Jugoslovenske armije, u kojoj je upisano da je u Đačkom bataljonu proveo osam meseci.
- Zahtev za priznavanje boračkog statusa podneo sam 2006. godine. U Drugi đački bataljon stupio sam u avgustu 1944. godine. Taj bataljon regrutovan je od Nedićeve Nacionalne službe iz Šapca. Drugoj četi pripojen je i ostatak rasformiranog Prvog bataljona. Ovo spajanje izvršeno je na brdu Vučjaku u Bosni. Kada je došlo do raspada četničke organizacije i Đačkog bataljona, na drugi dan Uskrsa, nalazili smo se u Bosni, na planini Visočici. Rečeno nam je da se snalazimo kako znamo i umemo jer ne postoji ni komanda ni vojska - priča Reljić.

Ако је регрутован од Недићеве службе, онда је касније прешао у СУК-ЈВуО?

Да, с тим што је ово други ђачки батаљон, први је од раније био у шуми.