[Милослав Самарџић]

Та страшна подела вуче корен из Аустроугарске и WW1. Срби у западним крајевима нису били подељени на два већ на три дела - партизане, четнике и Србе лојалне НДХ. При томе, партизани су у суштини били закамуфлирани идеологијом, заправо су носили менталитет Аустроугарске у себи (или "зеленаштва", ако су црногорци у питању). Отуда њихова острвљеност када су се пробили иза Совјета у Србију. Да је несретни Трешњић био задојен само пролетерском идеологијом, ишао би на Тушканец да брише "личко блато са чизама о постељину" и тамо би убијао светећи се за Јасеновац и Јадовно. Не, тај се светио за Колубару. Колико је партизанима било стало до пролетерске идеологије и једнакости одмах се видело када је почела свеопшта пљачка.

Тачно, из Аустроугарске и Црне Горе. Одлична је Лукторова анализа, само си ти отишао корак даље.
Што се тиче Црне Горе, обично се крије, а и ми то не желимо да признамо - да је КПЈ у ЦГ 1921. добила невероватних 39% гласова на парламентарним изборима. А тамо није било ни индустрије, ни комунистичке организације. Него се гласало против оног ко је највећи непријатељ нове државе - а то су били комунисти. Друге две области у којима је КПЈ добила највише гласова биле су Космет (албански гласови) и Македонија (бугарски гласови). Мотив исти: гласати за највећег непријатеља државе и посебно српског народа.
Најгора последица ових избора била је та што је на основу таквих резултата Коминтерна бацила акценат са класног на национално питање, наређујући поред осталог сарадњу са вмровцима и усташама.
Дакле, у ЦГ су за КПЈ гласали тзв. зеленаши, заговорници независне ЦГ, тада као друге српске државе. Да подсетим и на речи Илије Гарашанина на вест да је проглашене Кнежевина Црна Гора. Рекао је да је то један од најцрњих датума у историји Срба, јер чим се формира посебна држава, па још са несрпским именом, она почиње да добија присталице, од дворске камариле и чиновништва па даље, које ће је заувек следити. Он је предвидео да тај процес може тећи само у једном смеру, као што је и текао, све до проглашења посебне нације, од стране комуниста, 1943. године.
Међутим, и пре тог проглашења, родила се мржња према првој српској држави, из безброј разлога. Рецимо, због територијалних спорова: коме ће бити присаједињене територије ослобођене од Турака? Онда због политике: опозиција црногорске династије склањала се у Србију. А нарочито због уједињења 1918. Многи то нису желели - оријентационо, тих 38% - многи су се одметнули у шуму, интервенисала је жандармерија и било је жртава.
Један пример: Јово Капичић је био син човека са двора краља Николе, чини ми се и да је рођен негде у избеглиштву. Он је ту посисао мржњу према Србима, која га је држала до краја живота.

Што се тиче Аустроугарске, реч је о процесу кроатизације Срба у Војној крајини. Али не у целој, већ у оној која је ближе Загребу. Проблем је настао што нико у Србији није био свестан кроатизације, већ су ти Срби посматрани као и сви други Срби, а по менталном склопу и у политичком смислу у ствари су били Хрвати. Они су дуго служили у хрватским домобранским јединицама, па и у рату против Србије, у Вражјој дивизији, са Брозом. Тако да је њихово потомство лако ступало у Комунистичку партију Хрватске и потом у тзв. НОВ Хрватске. Међутим, главни фактор ту нису били комунисти, већ тзв. Срби Мачековци, који су били далеко бројнији и утицајнији од комуниста.
Тачно се види линија између негдашње млетачке територије, где је била Динарска четничка дивизија, и Војне крајине, где су доминирали партизани.
Овде су најпознатији пример Владимир Велебит и његов отац, аустроугарски генерал. Немци Владимира Велебита називају Хрватом, а комунисти у напомени за тај документ кажу да Немци нису знали да је он Србин... Међутим, итекако су знали шта је он.
Према томе, ови Срби су пристали да се њихове јединице зову 6. прва хрватска дивизија (личка), 7. друга хрватска дивизија (банијска), 8. трећа хрватска дивизија (кордунашка), итд.
Наравно, нису сви Срби у тим областима били кроатизовани, али битан део јесте. У почетку, у устанку 1941, они су били српски устаници. Али до пролећа 1942. КПХ је српске устанике на том сектору претворила у хрватске партизане, што је њен највећи успех током рата. Кључну улогу у том процесу одиграли су Срби чланови КПХ и наравно тзв. Мачековци.

Ако фактор аустроугарске мржње према Србима преносиш и на Босну, нису у праву. Доказ је да су западно д Бањалуке и Дрвара Срби већином били у четницима, као и у осталим крајевима, до бугарске границе.

Нетачно је да је Краљ Александар био загрижени "југословен". Упорно се ниподаштава чињеница да је краљ хтео да ампутира Словеначку и Хрватску. Мапа те ампутације данас се подваљује као "Велика Србија по Лондоском уговору" коју Карађорђевићи наводно нису хтели из пуке алавости. Тајни "Лондонски уговор" је нудио нешто сасвим друго и слободно би се могао назвати бестидном уценом Србије. Нема данас тачне мапе предложене "Велике Србије" по том "уговору". Нешто најприближније је ово: http://oi50.tinypic.com/257lzf6.jpg (Ова мапа уважава захтев Србији да се одрекне знатног дела садашње Македоније и јужне Србије, тачно показује северну границу и бенефите Црној Гори. Једино би западна граница била померена више).

Тачно, краљев план ампутације сви заговорници ове тезе прескачу. То је било чини ми се 1928. године, линија је ишла негде половином Славоније, обухватала је БиХ, па до испод Сплита колико се сећам. Да изврши ампутацију, краља су спречили кроатизовани Срби, на челу са Светозаром Прибићевићем.
Мапа по Лондонском уговору је позната, није то та мапа. Али она уопште није нуђена Карађорђевићима, за Србију је то био тајни план између Британије и Италије. Ту је у ствари после рата изиграна Италија, да не би постала велика поморска сила и конкурент Британији и Америци.

Ампутацију Словеначке и Хрватске нису прихватали Словенци и Хрвати, али најодлучније ни западни Срби!!!. ("Величанство, ви сте једини суверен који хоће да смањи своју државу"). Тако долазимо до апсурда да Карађорђевиће оптужују за мегаломанију управо они који су због своје неразумности спречили формирање Велике Србије.

Да, то је рекао Прибићевић. Овде је ваљда имао подршку само код Љотића и то зато што је овај фанатик био ожењен Хрватицом.
Спречили 1928, али не и 1918, тада Срби за то нису питани, СХС су наметнуле велике силе. Русија и Француска су биле против стварања православно-католичке државе. Русија је испала из игре због комнуиста, а Француску су надгласале Британија и Америка.

Понизна љубав западних Срба према Хрватима била је колико слепа и неразумна толико и самоубилачка.
Све то крисално јасно имате у "Диктатура краља Александра" Светозара Прибићевића.

Тај!

У том смислу ништа се није променило ни у WW2, а ни у следећим грађанским ратовима.

Тачно, можда се и погоршало, јер је ''друг Тито'' био Хрват.

Јесте, и нормално је што јесте ЈВуО била војска Краљевине Југославије. Али, та војска није планирала да државу подели на републике које могу да се отцепе, и покрајине које изгледа могу то исто. Ко се од Срба за такву државу борио, борио се против своје државе и против себе.

Хоћеш рећи, ко се борио за комунистичку државу?
Да, свакако. Четници не само што нису признавали те нове границе, него су чували старе, тј. поделу на бановине. У шест бановина Срби су били у већином и тих шест бановина биле су под српском управом (Врбаска са седиштем у Бањалуци, итд). Дрина није била граница.

Међутим, упорност поменутог дела српства била је одиста невероватна. Тако се десило - а и то се упорно пренебрегава - да су Срби у Хрватској на првим вишестраначким изборима скоро акламативно гласали за хрватску "КП" Ивице Рачана, док је СДС доживела прави фијаско! У БиХ Србин Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ био је потпуно на страни Хрвата и Словенаца.

Јесте, то је то. Само, не бих ту убацивао Богићевића. У Босни може бити само ''фактор Козара'', зато је на Козари Анте Марковић држао онај митинг. А не на Романији, Мањачи, Вучјаку, Требави... Да и не помињем Херцеговину.

Тек када су почели прогони, и што се каже "дошле виле очима", наши западни Срби су се нашли унезверени у процепу. Тада су се сетили Србије и српске војске. Али, опет нису могли да потпуно промене памет. Тако смо добили одиста чудовишни оксиморон "црвене четнике" ("иконографија" ту малу улогу има), огроман број дезертера неспремних да бране рођену кућу од "браће", па је Милорад Додик говорио да "то није његов рат", (а данас, за недај Боже, има велике некретнине у Србији), и коначно оне Србе који су као и 1941 стали на страну усташа.

Мислим да је ово превише грубо речено. РСК је ипак обухватала и део на коме су били четници, а и код дела осталих дошло је до освешћења за четири ратне године.

Лако је уочити да су данашњи властодршци потомци партизана. То се види на први поглед. На други поглед се види да су такође у претежном броју потомци аустроугарских војника (или, опет, "зеленаша"). Сав наш јавни простор је прекривен таквима. Службе ДБ поготово. Апсолутно би било ненормално тако нешто да је Србија слободна земља. Очигледно да наши "западни партнери" највеће поверење имају у овај профил људи, сигурни да ће их безусловно верно служити. У потомке четника и српских ратника са Колубаре немају никакво поверење.

То је у принципу тачно. Међутим, треба имати у виду 1. и 2. пролетерску бригаду, које су већином чинили комунисти одавде, типа Крцуна. Треба имати у виду и династије Стамболића и Марковића, затим Ранковића, итд. Сви они су били одани Хрватима. Исто тако, треба знати да је Мачек добијао завидан број гласова и овде. Са њим је пре рата у коалицији била Демократска странка - највећа опозициона странка у Србији.

Комунистичка идеологија у Србији је мртва, јер никада није ни била жива. Србо-аустроугарска идеологија не само да је жива већ је у новом процвату. И, будите сигурни, кад сутра дође до великих невоља у Војводини, најгори ће бити такви Срби а не националне мањине.

Ово није баш прецизно. Била је жива - од Светозара и Јеврема Марковића па даље редом - и жива је и данас. Марковићи су пре 150 година бунили народ против рата са Турском, с образложењем да је важнији рат за стварање комуна у Србији. Дакле, било је комуниста, који су по природи ствари радили против државе и народа. Али фактор аустроугарске и зеленашке мржње итекако је битан.