[Ђорђе Ивковић]

Да, план "ампутације" је из 1928., након атентата Пунише Рачића у Скупштини. Било је јасно да таква држава не може да фунционише. Опасности које смо поменули више нису постојале, а са друге стране великим силама је био у интересу мир на Бакану. Тако су се стекли услови, али... Пошто је план ампутације пропао (као да отцепите део државе из ког дела нико неће да изађе из државе?), држава је морала да се брани од екстремиста. Пошто закони у једној држави не могу бити селективни па да за Србе не важе а за друге важе, све је почело да клизи у најгорем правцу. Краљевина Југославија је и даље економски добро напредовала, посебно ако се узме у обзир тадашња велика светска економска криза, али се све јасније назирао трагичан расплет.
...
Ја се у принципу слажем око Мите Љотића, али нисам тако искључив. Истина је да су у тадашњим условима цензуре једино у листу "Збора" објављиване вести о терористичким актима усташа који су већ били "активни" и њиховим жртвама.
...
"Бановина Хрватска" је формирана тек 1939., у сам освит WW2 као изнуђено решење, просто уцена, не морамо помињати одакле су стизали притисци. На жалост, опет су Срби били ти који су најжешће стали на страну заговорника формирања БнХ, већ и "да буде што већа, како би се лакше супротставила великосрбијанској хегемонији" (Срђан Будисављевић, Сава Косановић...) Светозар Прибићевић брани Анту Павелића и пише "Писмо Србима"
http://www.historiografija.hr/hz/1965/HZ..._BOBAN.pdf
( http://forum.krstarica.com/showthread.ph...vine/page2 )

О свему овоме, већ смо подробно дискутовали, али изгледа не држи нас памћење. На око уђе, а куда изађе не знамо.
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kralj...ije?page=2
...
Ово је дискусија, па се не може бити сасвим прецизан у сваком ставу.
Рачунам да се подразумева да нису све "поделе" као сабљом пресечене већ има сличних појава у свим срединама. Ја само инсистирам на неколико кључних фактора који су одсудно утицали на нашу садашњу ситуацију.
Ако се узме контест оног времена, "експлозија" тоталитарних идеологија, револуције и турбуленције широм Европе, Србија је ипак највише од свих сачувала стабилност, и, навео сам, тога су били свесни и они који су одлучили да Србији наметну Тита.

Пример: "Чувени" партизански "Краљевачки батаљон" (заправо снаге једног или два вода) је почетком 1942. враћен у Србију да диже револуцију. И ништа. После пар недеља бесциљног тумарања брдима, смрзавања и гладовања, без икаквих акција, сукоба, "батаљон" се распао сам од себе. Борци су послати кућама "до срећнијих времена". Једноставно, то није могло да се запати у Србији. У другим крајевима је ипак било другачије.
...

Послато од Бенито - Данас 01:39 AM

Само ти овај крај са Војводином није требао. То ћемо тек да видимо како ће бити.
Што се тиче самог текста, доста тачних ствари има, али не верујем да си свестан да отвараш питање које дубоко задире у саму срж српске националне политике од Карађорђа, па све до краја Другог светског рата. А то је питање избора типа нације и у складу са тим уређења државе.

Кад дође до тога, већ је касно. Ваљало би се спремати и дејсвовати раније. На жалост, нема ко.
Шта ти вреди анализа без антиципације. Тачно предвиђање је најбитнији критеријум. А ја се смем животом заклети да ће бити како сам написао. Видим, живим у таквој средини...

Знам ја шта писањем отварам. Постоји и код мене аутоцензура. На пример, пре неколико година намеравао сам да пишем о Дринској бици, јер се често заобилази због пораза. Одустао сам управо да не бих отварао најболнија наша питања.
Међутим, не вреди ћутати...

Да додам: Југословенска идеја је поглавито настала у интелектуалним круговима Срба-пречана. Скерлић и Цвијић су можда најистакнутији промотери те идеје. "Млада Босна" је била милитантно крило југословенских националиста. Рекао бих да је југословество један леп пример племенитости српских заблуда. Међутим, велики рат је те илузије распршио на најболнији начин. Зато политици која је вођена од 1918. не треба тражити заблуде и мегаломанију, већ "чисту" политику, најчешће изнуђену под притисцима "наших сурових пријатеља" - како је Пашић називао Енглезе и друге савезнике.
Ја сам се потрудио да покажем како су и наши најумнији људи умели да болују од великих илузија, али и да покушам да укажем где може лежати основ наше државности, па сам прекуцао пар поглавља из Цвијићеве књиге. на жалост, мој труд није наишао на већу позорност.