[Милан Грујић]

Братијо драга, морам и ја да кажем коју паметну. Ово је тачно што је Чеда рекао али морам да поставим конкретно питање ако није проблем. Како то да се све "слива" у Београд а да многи делови Србије остану запостављени? Све више се стиче утисак да важи она изрека "Србија ради, Београд се гради". Ја јесам завршио студије у Београду пре 5,5 година али сам побегао главом без обзира у село где су ми родитељи. Зашто? Београд је за мене мала бара препуна крокодила, искрено речено. То је једно. Као друго, нисам могао издржати ни финансијски ни здравствено уопште. Као треће, никако ми Београђани нису ишли под капу ни када сам долазио у Београд пре студија а поготово током студија. Са њима сам имао најмање контаката. Све те нешто гледају са висине, мисле придошлица, сељак из провинције бла бла бла. Само се питам по чему су Београђани бољи од осталих и по чему је Београд бољи од осталих градова у Србији који су све празнији. Ништа више. Чеда је поменуо браћу преко Дрине. Ја могу рећи само једно. Велика је разлика у менталитету Срба у Србији и Републици Српској. Као небо и земља. Њих је грађански рат дозвао памети. То је једно. Прави потез власти у Републици Српској је увођење веронауке као обавезног предмета одмах 1992. године. Људи се тамо више друже, повезанији су, ведријег су духа и расположења. Да има кукоља има али много мање него код нас у Србији. А код нас се ради све супротно. Бар сам ја тако запазио јер минимум 2 пута годишње одлазим или на Пале или Херцеговину. Ево и примера. Прошлог лета када сам био у Пребиловцима на парастосу жртвама из јама, побратим из Требиња је прешао више од 130 км само због мене, покупио ме и успут ми показао све што требам да видим а што се тиче српског народа и сутрадан ме вратио назад у Пребиловце по незапамћеној жеги од преко 50 Ц. Пошто је дошао по мене, хтео сам да му платим макар гориво и клопу. Нарогушио се као мачор и рекао да ми то не падне више на памет иначе ћу се пешке враћати за Пребиловце. То је тамо увреда, братијо. Тамо када си неком гост, будеш у његовој кући, ноћиш и теби остаје само да платиш аутобуску карту. Ово остало је њихово. А овде? Ни трага ни гласа од тога. Ко би овде због тебе прешао толики пут и вратио те назад кући? Нико живи. Ја сам у Банату где је и те како осетан утицај Аустроугарске и дан данас. Неко ће се можда осетити прозван али преко Дрине ствари тако стоје. Немојте ми шта замерити.