24-12-2014, 05:58 PM
Рођен у Костајници 24.12.1880. Гимназију завршио у Сремским Карловцима, правни факултет у Загребу. Осуђен на Велеиздајничком процесу 1908. године. Аустроугари га поново хапсе 1915. и шаљу на фронт у Галицију. Као аустроугарски регрут покушао је да изврши самоубиство. 1924. отишао је као колонист на Косово, у Вучитрн, а то искуство је отелотворио у књизи "Од господина до сељака".
За време окупације придружио се покрету Драже Михаиловића. Дража га је 1944. послао у Бари да политички дејствује код савезника. После рата је краће време живео у Риму и Паризу, а потом се преселио у Канаду. Извршио је самоубиство 1957.
Ово су били штури подаци из којих можемо сазнати мало или нимало о овом великом човеку.
Они који су га познавали лично, оставили су и следећа сведочанства.
Адам Прибићевић је непоколебиво веровао у трајне вредности српске нације, веровао у њен континуитет и у дубини њене душе тражио и налазио решења за све проблеме који се у савременом друштву постављају.
Он је у сељачкој задрузи и породици видео узор праведног и демократског организовања савремене државе; он је у косовском култу нашао смисао духовног живота нације; у српским народним песмама осетио је дамаре духовног живота своје нације и ту уочио неисцрпно врело највиших људских вредности.
Пребацивало му се да је узани националиста, неки га чак и шовинистом назваше. У духовној баштини свога народа он је нашао, и на то указивао, општечовечанске вредности и принципе.
Од изласка из школских клупа није имао приватна живота.
Сав се посветио раду за опште добро, а највише за добро оног кога је сматрао стубом, и то не само биолошким, већ и духовним и моралним, своје нације - сељака.
Био је неустрашив и никад се није заваравао. Свему је увек гледао право у очи и никад није избегавао тешке тренутке. Није се бојао моћне Аустроугарске империје, није стрепио од тираније диктаторских режима, није бежао од опасности којима се изложио, када је, у смирај живота, пошао у неизвесност гериле и потуцања по шумама и брдима. Није се никад бојао смрти. Суочећи се са њом безброј пута, пошао јој је у сусрет када је осетио њен неодољиви дах.
За време окупације придружио се покрету Драже Михаиловића. Дража га је 1944. послао у Бари да политички дејствује код савезника. После рата је краће време живео у Риму и Паризу, а потом се преселио у Канаду. Извршио је самоубиство 1957.
Ово су били штури подаци из којих можемо сазнати мало или нимало о овом великом човеку.
Они који су га познавали лично, оставили су и следећа сведочанства.
Адам Прибићевић је непоколебиво веровао у трајне вредности српске нације, веровао у њен континуитет и у дубини њене душе тражио и налазио решења за све проблеме који се у савременом друштву постављају.
Он је у сељачкој задрузи и породици видео узор праведног и демократског организовања савремене државе; он је у косовском култу нашао смисао духовног живота нације; у српским народним песмама осетио је дамаре духовног живота своје нације и ту уочио неисцрпно врело највиших људских вредности.
Пребацивало му се да је узани националиста, неки га чак и шовинистом назваше. У духовној баштини свога народа он је нашао, и на то указивао, општечовечанске вредности и принципе.
Од изласка из школских клупа није имао приватна живота.
Сав се посветио раду за опште добро, а највише за добро оног кога је сматрао стубом, и то не само биолошким, већ и духовним и моралним, своје нације - сељака.
Био је неустрашив и никад се није заваравао. Свему је увек гледао право у очи и никад није избегавао тешке тренутке. Није се бојао моћне Аустроугарске империје, није стрепио од тираније диктаторских режима, није бежао од опасности којима се изложио, када је, у смирај живота, пошао у неизвесност гериле и потуцања по шумама и брдима. Није се никад бојао смрти. Суочећи се са њом безброј пута, пошао јој је у сусрет када је осетио њен неодољиви дах.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!