[мунгос]

Милославе, ја бих се сложио са људима који кажу да се не може веровати италијанским документима. Коначно, исти Италијани су оптуживали Србију да је склопила мир са Аустро-Угарском и "прошетала" се кроз северну Албанију.

Занимљиво. А то што је Србија опањкавала Италију пред Енглезима, Французима и Американцима, наравно, нема никакве везе са тим? Послије Русије, није било друге земље у Европи, која је као Италија, са таким симпатијама гледала на Србе и Србију 1912-1916.

Можда би требали погледати југословенске и хрватске документе, они су сигурно тачнији.

---

Хм, а Живојиновић се не би сложио с тобом...
Све у свему, тврдиш да су најмоћнији били кругови који су се залагали за проширену Србију, без Југославије? Међу свим великим силама, искључујући Русију, која је 1917. испала из игре? А да су српски политичари били моћнији од тих најмоћнијих светских сила и да су тако изгурали своју вољу - Југославију? Даље, да је Версај практично био једини скуп у историји на коме се нису питале велике силе, него је ето једна мала земља успела да наметне своју вољу?

Наравно да није тако. Није се то све десило за један дан, него је трајало од 1914. до 1924. године (Талијани су се повукли из Треће зоне тек 1924. три године послије Рапалског уговора).

Ту нема само један разлог зашто је то тако... Има их на стотине, од пропаганде, политички дјеловања (тајни и јавни), па до улоге Америке (и српске про-југословенске пропаганде у Америци, Пупина итд.) на крају рата. На мировним конференцијама био је сукоб између Италије и Србије, при чему се Србија позивала на Вилсона и "самоопредјељење народа" итд. Ту су Енглези и Французи попустили, а Вилсон истјерао своје. Који је разлог томе био? Па курвински однос према савезнику Италији... Ми ћемо подржати Вилсона, а он ће нама на другој страни дати олакшице. И тако је и било. Италија је остала усамљена и све остало знамо, пао је премијер Орландо, пала је влада, јер је италијански народ сматрао то за издају од савезника.

А да су Србија и Италија наступиле заједно, наравно да ништа од тога не би било. Подмирени би били сви савезници, без зле воље (која ће се обити Србима о главу, најприје краљу, а онда и цијелом народу пар година касније).