[luka.luke 1]

Црква у Прачи?

Био сам у екипи која је снимила кума војводе Јевђе,одмах је код цркве то и није тешко доћи.
Хвала брату Милославу што је поставио снимак.

---

Што се тиче цркве коју су саградили требевићки четници,постоји тачна прича мјештана с Лука која гласи да је црква саграђена на земљи једног што је прешо код партизана и онда су му четници саградили цркву на његовој земљи.Користивши прилику да је био партизан ријешио је да ангажује црвене другове и они су је срушили.
Остало се све зна када је обновљена и како.

Види, Игмански четниче, беспредметна ти је теза и прича да су четници као у инат некоме саградили цркву на његовој земљи , јер је прешао у партизане. Твоја (твог извора са Лука) верзија је помало исконструисана од више информација које нису склопљене у праву варијанту. Има сасвим довољно живих и разумних Лучана и мјештана околних села који знају све детаље везане за цркву. Зато ћу ти сада предочити причу која је много прецизнија варијанта.
УВОД:
Цијели Требевићко-Јахорински плато је већи дио рата био слободна територија под четничком контролом. На Лукама је био смјештен четничких командни штаб, као и сједиште цивилних органа власти. Зашто су изабране Луке, мислим прије свега из стратешких разлога, затим смјештајних капацитета и логистичке подршке, јер су Луке посједовале неколико врло имућних домаћина, који су у могли смјестити и нахранити војску. Све цркве које је из вјерских разлога посјећивао народ овога краја у току рата су остале у мјестима (Сарајево, Пале, Трново) под непријатељском контролом. Иако је било ратно вријеме, народ је имао потребу да се моли богу у цркви, да се крштава, да се вјенчава, да прекађује, да се сахрањује онако како је то вјековима радио, а како су српске цркве биле на територији по усташком контролом то није било могуће. Тако се родила идеја да се прави црква на Лукама и код народа и код војске, односно то је за мене и било једно. Цркву су значи заједнички правили народ и војска, понављам то је било једно те исто, кад војник није на борбеном задатку -положају, попусти пушку, узме сјекиру и теше грађу, мајсторише.

- локалитет цркве је изабран, просто јер се мислило да је то најбоља локација за цркву ( и били су у праву, мјесто је заиста прелијепо)

- земљу је поклонила ташта (пуница) човјека на којег си мислио ( у то вријеме он се тек био оженио и призетио у ту породицу). Земљу је дала добровољно, а мислим да би и сваки тадашњи домаћин са Лука исто поступио и пожелио да црква буде на његовој земљи, тако да није било потребе да се земља било коме "узима"

- човјек о коме говориш није био ни партизан ни четник, тачно је да је након рата пришао комунистичкој власти, био одборник и био сарадник удбе. Међутим, да је хтио могао је са црквом "завршити" још и раније у четрдесетим, није морао чекати 55-у, могао је имати утицаја, али свакао не одлучујућег.

- зашто је оној власти црква толико засметала да је сруше тек десет година након рата. Већ сам писао да се у недјељу по Илиндану одржава народни сабор код цркве. Педесетих године стасавају нове генерације момака са тог подрчија, четничких потомака, горштаци су то, врло дрчни, који много немаре за репресију власти, која је битно попустила у односу на четрдесете (није више за пјесму метак у потоку, нити три године, него 3-6 мјесеци). Ти момци се на тим саборима понашају знатно слободније наго би власти то хтјеле и зато власт одлучује да укине разлог окупљања, односно сруши цркву.

- човјек кога помњеш је, иако комуниста, на тим саборима, држао тезгу, продавао пиће-

- мислим да би се у архивама могла (уколико су то комунисти записивали) наћи директива за рушење цркве. Ручење није било кампањско, него организаовано,
плаћено радницима који су то радили.

- кћерка (супруга помињаног човјека) жене која је тада поклонила земљу, је заједно са сином за нову цркву поново поклонила земљу и судски превела