[Chicot]

Мало сам се повукао у "илегалу" да завршим једно поглавље књиге из наслова..

али је извесно да је и четничка и слободно се може рећи италијанска стратегија успела, јер су Италијани 1943, када су понудили капитулацију, нагласили да желе да наставе борбу против Немаца заједно са Дражом (дакле, не уопштено са четницима).

Несумњиво да су четници били много ближи Италијанима него комунисти. Међутим, то што су нагласили да желе да се боре заједно са Дражом мени личи пре на политичку спекулацију - веровали су да их Британци још увек подржавају. Друго, питање је колико би се они заиста активно ангажовали. Они су се и онако свим силама трудили да максимално избегну војевање, и то против "бандита", а сада је требало да ударе на Немце-силу. Искрено, мислим да је то било више у функцији послератног скидања одговорности него стварна жеља да гину за савезничку ствар.

Шта би било кад би било...
Угавном, Италијани јесу понудили борбу против Немаца заједно са Дражом, то је факат.
А иначе има немачких извештаја да су се септембра 1943. Италијани добро борили у области Дубровника и Боке и да су нанели велике губитке 7. СС дивизији и 118. дивизији. То је трајало док нису схватили (Италијани) шта хоће Британци. Тада су дохватили све што плови и утекли преко Јадрана.
Та област - херцеговачко приморје - била је баш она на којој су сви очекивали искрцавање и ту је у залеђу било највише четника.
У једном моменту Италијани и четници су направили мостобран за искрцавање Савезника...

Не слажем се да се Италијанска понуда да приђу Дражи може третирати као готова ствар. Тим пре што цео историјат италијанско - четничких односа указује на то да су италијани много склонији политиканству и дипломатији него борби. Али, није ни то пресудно. Њихова понуда није никаква гаранција да би се тако нешто десило заиста. Можемо причати о томе да је то било мање или више вероватно, али не и о томе да је дефакто 200.000 људи стало уз Дражин бок. И ове операције делова италијанске војске са четницима које сте описали могу да појачају ту претпоставку за пар процената - ништа друго. Дакле, могу да се сложим да је постојала велика могућност да се то деси, али не могу да то третирам као као факат, кад није.

Хвала Николај, нисам знао за те случајеве. А јел то било у оквиру неке генералне промене политике према муслиманима?

Химлер је те 1943. године почео баш да фаворизује муслимане јер их је сматрао одличним војничким материјалом, као што му је и ислам генерално био више по вољи, као агресивна религија (за разлику од "млаког" хришћанства). Зато је и формирана "Ханџар" дивизија, а имао је планове да Босну издвоји из "НДХ" и створи неку врсту нове СС Војне Крајине. Један од разлога преласка 7. СС "Принц Еуген" дивизије у "НДХ" је био и тај, да помогне у стварању ове нове јединице.

С друге стране Вермахт је почео да мења однос јер су се муслимани у већем броју придруживали комунистима. Када су војници 118. ловачке поубијали јула 1943. године, становнике једног села због налажења мртвог немачког војника у близини, немачки командант који је наредио одмазду рекао је да је то спровођено и у Србији па је морало и овде применити исти принцип.

Укратко, немачке установе су често имале различито виђење ситуације и другачије планове у односу на поједина питања, а муслимани су једно од тих.

Извини, Николај, нисам сигуран да сам ово најбоље схватио. Ако си хтео да кажеш да су различите немачке институције имале различито виђење догађаја то могу да разумем - нпр уколико је у датом периоду врховно политичко вођство форсирало муслимане, док су их локалне немачке снаге нападале због склоности ка партизанима. Али није ми логично да је једна посматрана институција, рецимо врховна команда вермахта у посматраном периоду водила контрадикторну политику. За почетак, да ли се однос највиших политичких и војних нацистичких инстанци мењао према муслиманима током рата?