[Ђорђе Ивковић]

КОПАЧКОМ У "ЕКУМЕНИЗАМ"

9-7-`12.

Фудбалска екипа студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду победник TheoCup 2012 - Јена, 22-24. јун 2012. године

Кацмо расни – што рече „Брат Пантела“

Фудбалска екипа студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ове године је узела учешћа на турниру богословских факултета у малом фудбалу који се одржан 22-24. јуна 2012. године у Јени, у Немачкој. Турнир под називом TheoCup се традиционално, већ 17 година, организује у земљама немачког говорног подручја, а ово је пети пут да се студенти нашег факултета појављују на овој манифестацији. Као што је познато, наша екипа сваке године остварује успехе на овом такмичењу, а овога пута, поновљен је успех из 2008. године. Наиме, екипа нашег Факултета освојила је најсјајније одличје.
На турниру су учествовале 23 екипе римокатоличких и протестантских факултета из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Мађарске, а као и прошле године, поред екипе из Београда, представници православних факултета били су и колеге са факултета Светог Василија Острошког из Фоче.
...
У суботу је одиграна групна фаза такмичења. У том кругу наша екипа је освојила друго место, поред тимова Вирцбурга, Регенсбурга, Тибингена и Беча. Увече су студенти присуствовали екуменском богослужењу римокатоличког и протестантског свештеника у катедралном храму Светог Михаила.
...
Најзад, прошлогодишњи победник турнира, прва екипа Фрајбурга, није успела да задржи наше студенте на путу ка трофеју. После резултата 2:1 капитен екипе, Иван Јевтић, подигао је трофеј намењен најбољима.
...
Важно је истаћи одушевљење са којим организатори TheoCup-a сваке године примају наше студенте, као и чињеницу да учешће на турниру нашим студентима чини велику част. Без нашег факултета одигравање TheoCup-a, по сведочењу организатора, више се не може замислити, јер је учешћем наше екипе такмичење добило ширу димензију. Тиме је причињена радост свим црквама. Уједно је припремљен пут новим генерацијама нашег Факултета за остваривање сарадње која не мора подразумевати само фудбалско такмичење, већ и друга поља студентских активности.
Бранислав Кеџић
Студент Православног богословског факултета
Универзитет у Београду

Црквени Tоле Kараџић

Срби имају јако лоша искуства са "ширењем димензија". Духовно, ширимо се као космос: у бестрага. Расплињавамо се.

Ако толике напоре чините у ширењу љубави, што не ширите поља сарадње са Зилотима?

Питам се, хоће ли наше црквено-православо-екуменске „хумане звезде“, прихватити учешће на фудбалском такмичењу, ако га буду, на пример, организовали врачеви са Нове Каледоније? Што, шта фали? Ваља се. Треба ширити братску љубав, екуменизам, мир у свету и закрпити озонски омотач.

Неће бити да је баш тако, како нам сладуњаво на уво шапућете. Нисам ја неки верник за хвалу, још мање стручњак за верска питања. Али, примећујем што и деца примећују – да су молитве и „летурђије“ (В. Караџић) све краће и „сиромашније“. То су неке муње (Брат Пантела), ремикс службе (деца). Зато су вам (духовницима), аута све дужа и богатија.

Док играте фудбал и богослужите где и с ким вам није ни место ни прилика, и хвалите се још како је то јако лепо и цоол, на Космету српски православни монаси (пазите: МОНАСИ – који би требали бити најбоље и најчистије што СПЦ, а тиме и Србски народ, има као људски ресурс) узимају држављанство монструм-накараде „државе Косова“!
Са чијом дозволом, или д` извинете – благословом?
Шта ВИ то радите????

Једном приликом, у некаквој посланици, наш новопечени Патријарх, тамте-вамте, рече „да се мања река улива у већу“.

Ово поповско фудбалско разигавање му дође као шатал дипломатија, као некад америчка пинг-понг диопломатија спрам Кине, типа (Брат Пантела) уливања мање (православне) реке у већу – која год била у питању.
Је ли бре попе, јеси ли ти поп, или Папина попадија?

Ако се Србско православље „улије“ Папи под папучу, какве још препреке остају да се ћирилица улије у латиницу, а Срби у Хрвате, Мађаре, Албанце... како смо где коме билижи и, расцепкани, од кога смо где мањи?

Јеси ли ти, попе, достојан?
За мене, све мање јеси.
И не само мени.
Завуци главу попе под поњаву, па попричај са Патријархом Павлом о овоме што ти пишем.
Јер, Патријар Павле је жив, ако ниси знао. Поготово је жив у народу, за разлику од тебе који живнеш само кад нагариш бесно ауто.

---

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ВОЈОВДИНЕ ЧОРБАСТИМ ПАСУЉЕМ

(ПАСУЉОЦИД)

4-7-`12.

ТЕМЕРИНСКИ СРБО-ЧЕТНИК У МАСКИРНОЈ УНИФОРМИ

Свачега смо се већ начитали од Недима и Динка на тзв "Слободној Војводини", али овај пут су надмашили себе. Па шта тим људима не падне на памет, то ни мр. Бину не би, у тренуцима највеће луцидности.
Овај пут на СВ је изникао текст:

Velikosrpski ''pacovski kanali'' u Vojvodini
Vojvodina - stecište zločinaca i kriminalaca

piše: Miloš Podbarčanin

Тема написа су "избеглице" који су криминлци и убојице, па их редом набраја, где живе и шта раде. Ту се помињу и Руси и попови, и Шарић ко све не. Кога занима та теорија свеопште завере у војвођанерској интерпретацији, може да прочита овај подужи текст, пуног једа и поузданих информација од кумине прије.

Ми смо издвојили један уломак због феноменалне поенте, до сада невиђене у нашем истраживачком новинарству:

''Proverene sredine'' su uglavnom kolonistička naselja - gde se računa na lojalnost i patriotizam okruženja - koje neće lako izdati identitet novopridošlih (i pored saznanja o kome je reč).
Neko će reći da sredine poput novosadske Podbare, Kaća, Budisave, Šajkaša i drugih tradicionalnih domicilnih sredina - ne spadaju u ovu kategoriju; u njima je, međutim, pod pritiskom - i planom velikosrpskih planera i projektanata - došlo do velikog planskog priliva - etničkog čišćenja domaćeg stanovništva, u korist pridošlica iz Krajine, BiH.
U ovim sredinama, pokupovanim, raseljenim, novoizgrađenim - stvara se pogodno (a (ne)legitimno) područje - za manipulisanje; između ostalog i za prikrivanje potraživanih osoba.
Da bi se onda u javnosti manipulisalo ''činjenicama'' da je Vojvodina ''radikalna''; jer su iza svega i ''starosedelačke'' sredine.
Zato se nemojte uopšte čuditi pojavama grafita, portreta, nacionalizma - u tradicionalnim vojvođanskim (srpskim) mestima i područjima.
To je vrsta specijalnog psihološko-propagandnog rata - koja se u Vojvodini vodi već decenijama; poslednjih 2 decenije intezivno.
Uostalom, i Temerin, kao i naselje Telep u Novom Sadu - su permanentno etnički čišćena i ciljana područja - u naletu velikosrpskih projektanata.
Zato tamo danas imaju kuće, i Goran Hadžić, i Ratko Buturović (Bata Kan-Kan).
A izgrađene su i velikosrpske ''Studenice'' - da dodatno izvrše pritisak na manjine i nateraju ih na egzodus.
Zašto bi inače ''Temerinska pasuljijada'' bila poprište najžešćeg turbo-pravoslavlja i pod budnom senkom krvožednih ''belih orlova''; zastavetina neviđenih razmera - čak i četničkih.
Nego da se na taj način ne preti domaćim Mađarima - šta im srpska braća, naseljena od preko Drine - spremaju; ukoliko ne budu dovoljno dobri - i sami otišli; prepustivši svoj tradicionalni prostor velikosrblju.

Најновије убојно средство крвожедних Срба - пасуљ пребранац, и као борбена варијанта за посебне услове - чорбаст пасуљ.

Овим бојним оружјима може можда да се супротстави баражном паљбом класично домаће оружје "Темеринска пита од пасуља"

Да се етничко чишћење може вршити и пасуљијадом илити "Бин-фестом", то још ником није пало напамет, до Недиму, алиас "Милошу Подбарчанину".
Човек луд за медаљу. Треба му доделити жуту кошуљу са најдужим рукавима за ово лидество на пољу параноје.

Али, наравно, пасуљијада и те како може да се злоупотреби у политичке сврхе.
Главни промотер и "забављач" (неки од гостију ми рекоше да им се смучио недуховитим кревељењем и крештањем) беше Горан Подлипец, иначе на привременом раду код Ђоше.

Како се види, он носи мајицу са врло глупом шаром. Није глупа само ако се уважи да је у питању јасна сепаратистичка пропаганда.
Срећом, толико је био досадан, да нико није обраћао пажњу на њега.

Свој "потказивачки" памфлет (чији је изгледа једини циљ требала да буде порука "МИ СВЕ ЗНАМО!") Милош Подбарчанин завршава страшно претећи:

Vojvođanska Obaveštajno Sigurnosna Agencija će po svom osnivanju imate pune ruke posla - nakon čega na red dolazi Policija i Pravosuđe.
I tek onda ćemo moći govoriti o održavanju Reda i Mira u Vojvodini.

VOSA већ интензивно прикупља обавештајне податке, мада већина грађана Војводине тога још није свесна. Сви смо под присмотром искусних оперативаца и оперативки.