[Вук92]

Јел беше пуковник Иветић о њему за Српски биографски речник? Па си то допунио?
Све је коректно, сем неколико детаља.
Колико ми је познато, четници никад током рата нису држали Госпић. Откуд ти тај податак?
Ђуришићеве дивизије нису биле ЈВуО и биле су ван Дражиног система командовања. Нисам имао прилике да видим њихов штамбиљ, али требало би да су биле Други српски добровољачки корпус, а за Немце Црногорски добровољачки корпус.
Прилично сам сигуран да у повлачењу никад нису биле на Мајевици. Ишле су долимо реке Босне, па у област Вучјака. Кренуле су према Тузли када су је Немци заузели у фебруару, међутим, та немачка јединица добила је наређење да оде на други сектор пре него што су стигле тамо, а Мајевица је на супротној страни.
Такође не бих рекао да је било неких борби на Мотајици, њу је држала Мотајичка бригада. Иначе, од Мајевице и Мотајице је далеко, негде 150 км, па је незгодно ставити их у исту реченицу у том контексту. А Ђуро Иветић је погинуо пре доласка на Мотајицу.
На Лијевча пољу, 1. пук се једноставно понашао према споразуму Дрљевић-Ђуришић и прешао у Градишку. При томе је било пометње због Ђуришићевог колебања. Иванов рођак, Војин Јаничић, који је ту био уз Ивана, пише:

Ми смо на Лијевча Пољу уживали пуну слободу под заштитом усташа. Усташе су држале колски пут Бања Лука – Градишка. То је био њихов сектор и ми смо знали да су они ту. Не плашимо се од њих. Немамо страже нити какве релејске везе између појединих јединица. Нити смо знали ко је од нас десно, нити лијево. Прилично се нахранисмо и на прољетном сунцу отромависмо. Чујемо усташку моторизацију путем Бања Лука – Градишка. То је за нас добар знак да нас неће комунисти нападнути од Козаре. Од стране Врбаса немамо страха, јер је тамо Дража на “петнаест километара“ (војсци је говорено да Дражине јединице наступају непосредно иза Ђуришићевих – прим аут).
Трећега априла, пред вече, сврати у нашу јединицу иследник 5. или 8. дивизије, неки Минић… Каже да је био у Тополи и да је тамо био код усташа. Они су ту, прича Минић, само ради осигурања. Од њих не треба имати никакве сумње нити страха.

Милославе овдје смо онда причали о току повлачења Црногораца и Херцеговаца кроз Босну и преласку на Лијевче поље. Скренуо бих пажњу на ово; ''Такође не бих рекао да је било неких борби на Мотајици, њу је држала Мотајичка бригада.'' Ипак мислим да је овдје вођена борба од стране Павлових претходница и четника Мотајичке бригаде. Ово сам на више мјеста прочитао. Како сам схватио ради се о сјеверним падинама Мотајице, тамо су се налазили партизани, који су били пријетња за Павлове јединице које су се кретале главним друмом и ишле према ријеци Врбас ради преласка на другу обалу. На Мотајицу је по наређењу упућена 1. Дивизија (1. и 7. Пук), да би осигурали сигуран прелаз осталим Ђуришићевим јединицама преко ријеке Врбас на Лијевче поље. Навешћу и реченице из вашег текста ''Лијевче поље''; ''Долазак Ђуришићевих претходница на Мотајицу капетан Стојковић бележи 22. марта 1945. године. “Црногорци су дошли до Трстенаца“, забележио је он тога дана у ратном дневнику. Током 23. марта ухваћена је курирска веза са Ђуришићевим људима.''
А за Мајевац, дискутовали смо о и томе. Ја сам навео да су на Мајевцу вођене борбе измешу 1. Дивизије, тј. 1. и 7. Пука. По Новици Поповићу, Прва Дивизија мајора Ружића била је пратња болници, рањеницима и тифусарима. Када су јединице стигле 14. марта у Маглај, одатле је под пратњом Прве Дивизије упућена цјелокупна болница, избјеглице и комора и то поред Добоја за Кожухе, а из Кожуха су тифусари пребачени 22. фебруара 1945. пребачени у Подновље. Оперативне јединице су заузеле околне положаје, а неки су 1. марта пребачени на лијеву обалу Босне. Е сада такође је извјесно да је у ноћи 7/8 марта 1945. нападнута Прва Дивизија. Они су били на положајима, а било их је и по кућама у селима, заједно са породицама. Ако се не варам болница је била на Мајевцу. Овдје је борба била жестока, погинуо је Иветић како рекосмо и са њим 10 Грбљана који су га извлачили. Тачније Иветић је извучен и у болници је издахнуо од рана. Новица Поповић наводи да је ове ноћи погинуло или убијено око ''700 душа'', војника, рањеника и тифисара. Ја сам ова мјеста навео онда у Ивановој биографији, јер је његов Пук учествовао у свему горе наведеном. Такође, мене интересује шта ви мислите о овоме да је Бранко Ковачевић, четнички командант пустио партизане преко своје територије, тј. да су са његовом помоћи партизани уведени у села гдје су били четници Прве Дивизије?
Што се тиче Лијевче поља у биографији, мислим да сам нашао најбољу верзију. Мислим нема ту шта, све је јасно ко дан. Имамо ли икакву шансу да се провјери информација коју је пружио Бане Јевтић, тј. да је Иван убијен у Швајцарској 1947 год.? Само ми нешто није јасно за ово, иако је отишао у Швајцарску, гдје је до тада био? Како то да није био у логорима по Италији?