[Чеда]

Све што је Капетан написао у посту с кушнером потписујем.
Али једна ствар ми није јасна,и растужујуе ме.Када је убијен наш брат у Турској нисам могао да верујем да неки одавде ликују над смрћу младог Србина.
Сада исто тако не могу да верујем да људи овде ликују над смрћу неких других људи.Једна је ствар да нам не буде жао, а сасвим друга да будемо готово срећни што је неко страдао, и то у ово време и ове дане,мени је то невероватно.Несхватљиво ми је је са стране да православни хришћани могу да се радују смрти неких људи, још и невиних.Баш као што је Владимир рекао.
Данас је изледа највећа подела Срба на оне који мрзе све српско, и оне који мрзе све што није српско.Од те мржње нам и јесте овако како нам је.
Бог да прости душу свима, и нек пусти љубави у срца наша, и срца непријатеља наших, јер свет је овај постао одвратно место.
Ако би се радовали смрти њиховој,ако би били у стању да им невине убијамо.У чему би онда била разлика између њих и нас?
Не заборавите браћо, шта је оно без чега Србин не бива.Будимо православци срцем и душом, не на папиру.Увек је лакше бити лош и зао,лакше је увек ленствовати и осуђивати.За добро треба имати и храбрости и воље, добро чинити и мислити је увек теже и увек тражи жртву.

Све најлепше за празнике желим.