[Милослав Самарџић]

Он четнике не сматра регуларном војском, барем не босанске четнике. Њих кроз целу књигу назива српском паравојном герилом, чиме их изједначава са комунистичком герилом. Што је, наравно апсурд. Занимљиво је да тај израз не употребљава за Михаиловића и четнике "под његовом директном командом" (он сматра да је већина четничких група задржала аутономију, признајући Михаиловића само формално, док су одлучивали независно од њега)

Е то су ти фазони домаћих неокомуниста које је преузео. А може бити и да Нови поредак тражи тако.
Какогод, у Четничкој архиви се не може уочити разлика између рецимо Дринског и Чегарског корпуса. Код четника не постоји граница на Дрини, ни она повучена од стране НДХ, ни она повучена од комуниста.
Што се тиче легализације, и то је исто, тамо су били легализовани код Италијана, овамо код недићеваца.

Није најсрећнији термин, али у раду се види да под тиме подразумева крхке аранжмане и споразуме што и јесу били. Битно је да уочава симетрију између четничко-италијанских и партизанско - хрватских односа (антихрваштво - антисрпство).

ОК, за то друго, а у вези оног првог, као што рекох легализације је било и тамо и овамо.

Слажем се, постојала је разлика, мада не суштинска. Михаиловић је био у влади која је била југословенска те је имао обавезу да своју војску званично представља југословенском. Четници у Босни су, често скривајући своје везе са Михаиловићем, имали тај "луксуз" да се и формално и суштински представљају српском националном формацијом.
Потпуни је парадокс имати у влади хрватске представнике у ситуацији када се добар део тог југословенског народа свим силама бори против Југославије и врши геноцид над већинским, српским, народом. Српски чланови владе су довели себе у ситуацију да се боре за југословенске интересе у тренутку када се Србима, кичми те државе, перманентно угрожава и биолошки опстанак, док су њени хрватски чланови на сваки начин саботирали рад те владе заступајући своје усконационалне интересе.
Михаиловић је био отворени непријатељ половини њених чланова.

То представљање четника у Босни односи се само на легализоване четнике и на разна друга ратна лукавства, иначе су имали печат као и сви остали.
Тада су се југословенски и српски интереси преклапали, јер није било никаквих изгледа да би неко у оној ситуацији признао српску државу. Сматрало се да је оптимално решење да се задржи Југославија и предратне административне границе - 6 српских бановина - уз извесне измене.
Иначе и код Словенаца је важило исто. Док код Хрвата, муслимана и Албанаца није.