[Chicot]

Тада су се југословенски и српски интереси преклапали, јер није било никаквих изгледа да би неко у оној ситуацији признао српску државу. Сматрало се да је оптимално решење да се задржи Југославија и предратне административне границе - 6 српских бановина - уз извесне измене.
Иначе и код Словенаца је важило исто. Док код Хрвата, муслимана и Албанаца није.

Да, британци не би сигурно. Сећам се да је Хедер Вилијамс писала да су се британци подједнако супротстављали Југословенско - Бугарској унији, због страха од "панславизма" тј приближавања Русији. То оптимално решење је било тиме наметнуто - у ратним годинама, посебно након ужасних усташких покоља, верујем да ниједан српски члан владе није био одушевљен идејом обнове југославије у таквим околностима. То је била политичка нужност наметнута споља. Додуше, постојали су и други, рационални разлози (економски, безбедносни...) за поновно уједињење, уз наравно, драстично смањење хрватске територије.

Гролова линија у српском делу Владе ти је била изразито Југословенска и за обнову Југославије... Није чудо што је Грол учествовао у оној послератној изборној фарси.

Да, заборавио сам Трола.. Он је био Југословен. Што би рекао Дража: "само квалитетан човек може бити Србин" или тако некако. Мада, мислим да је он бар био добронамеран,за разлику од комуниста.