09-02-2015, 08:15 PM
Питање је много једноставније него што се чини. Прво, Краљ Петар није никада абдицирао. Абдикација је подношење оставке на краљевску дужност и потпуно је различита ствар од преношења краљевске власти на Намесништво. Дакле, то су два различита појма.
По Уставу из 1931. године, Краљ је могао да поднесе оставку (што је уобичајена ствар, јер нико не може некога да присили да обавља функцију коју не жели), и у том случају на престо би дошао његов наследник, ако је пунолетан (чл. 46).
Преношење власти на Намесништво могло је да се изврши у два случаја, када је Краљ малолетан или када је због душевне или телесне болести трајно неспособан да врши Краљевску власт, што вештаче три стручњака са домаћих медицинских факултета (чл. 41). Према томе, ни из једног више разлога не може да се пренесе власт на намеснике, што значи да нису биле испуњене материјалне претпоставке за овај Краљев чин, а што даље значи да је тај акт противан Уставу, и да самим тим не производи правно дејство. Краљ је такође као и сви други дужан да поштује Устав, и његове одлуке мирају да буду у складу са њим.
Ако Краљ просто речено више није хтео да влада, он то није могао да уради кроз преношење власти на Намесништво, већ само оставком (абдикацијом). А он оставку није поднео.
Што се тиче ове његове одлуке од 29 јануаара 1945. године, она би могла да се поништи и из још једног разлога (поред неуставности као јачег основа) - јер је донета под принудом. А одлуке донете под принудом су рушљиве, и по престанку недозвољеног утицаја на вољу, могу да се пониште. Иначе, лично мислим да је тим притисцима могао да се одупре, али то није сада битно.
Ето, то би било то.
По Уставу из 1931. године, Краљ је могао да поднесе оставку (што је уобичајена ствар, јер нико не може некога да присили да обавља функцију коју не жели), и у том случају на престо би дошао његов наследник, ако је пунолетан (чл. 46).
Преношење власти на Намесништво могло је да се изврши у два случаја, када је Краљ малолетан или када је због душевне или телесне болести трајно неспособан да врши Краљевску власт, што вештаче три стручњака са домаћих медицинских факултета (чл. 41). Према томе, ни из једног више разлога не може да се пренесе власт на намеснике, што значи да нису биле испуњене материјалне претпоставке за овај Краљев чин, а што даље значи да је тај акт противан Уставу, и да самим тим не производи правно дејство. Краљ је такође као и сви други дужан да поштује Устав, и његове одлуке мирају да буду у складу са њим.
Ако Краљ просто речено више није хтео да влада, он то није могао да уради кроз преношење власти на Намесништво, већ само оставком (абдикацијом). А он оставку није поднео.
Што се тиче ове његове одлуке од 29 јануаара 1945. године, она би могла да се поништи и из још једног разлога (поред неуставности као јачег основа) - јер је донета под принудом. А одлуке донете под принудом су рушљиве, и по престанку недозвољеног утицаја на вољу, могу да се пониште. Иначе, лично мислим да је тим притисцима могао да се одупре, али то није сада битно.
Ето, то би било то.