09-02-2015, 11:57 PM
Хајде да упоредимо два документа, пошто је овде о томе већ била реч.
Прво је писмо престолонаследника Ђорђа председнику Владе:
" Узбуђен скроз неправедним и неправичним инсинуацијама, које је једна несрећна случајност изазвала у извесним круговима нашег јавног мњења, част ми је, у одбрану како моје досад ничим окаљане части, тако и моје потпуно чисте и мирне душе, учинити Вам ову изјаву:
Најдубље проникнут родољубивим дужностима, које ми моја савест у овоме тренутку налаже у интересу Отаџбине, ја се одричем свих права и прерогатива, које ми по уставу припадају.
Ова моја одлука је непоколебљива.
Према томе, ја Вас молим господине председниче, да по њој поступите и учините што треба да добије највишу санкцију.
Одичући се на свагда свих права на престо, која ми по земаљском уставу припадају, ја ћу ипак бити увек готов да као Србин и војник свој живот принесем на жртву краљу и Отаџбини."
Политика, 15.3.1909.год.
Друго је, већ поменута, Свечана Декларација, од 29.јануара 1945.године, која гласи:
"Ми, Петар Други по милости Божјој и вољи народној Краљ Југославије, решили смо и решавамо да донесемо следећу одлуку:
Желећи дати израза Нашој одлуци да народи Југославије слободно и преко демократски изабране Уставотворне скупштине изразе своју суверену вољу о коначном уређењу државе, одлучили смо да Нашу Краљевску власт, до одлуке Уставотворне Скупштине, пренесемо на Краљевско Намесништво.
Ову Нашу жељу и одлуку саопштили смо Нашој Краљевској Влади, и Краљевска Влада ју је у целости одобрила."
Радоје и Живан Л. Кнежевић СЛОБОДА ИЛИ СМРТ, стр 918-919, Сијетл, САД, 1981.год., прво издање
Ето, па ви одлучите ко се, а ко није одрекао престола.
Прво је писмо престолонаследника Ђорђа председнику Владе:
" Узбуђен скроз неправедним и неправичним инсинуацијама, које је једна несрећна случајност изазвала у извесним круговима нашег јавног мњења, част ми је, у одбрану како моје досад ничим окаљане части, тако и моје потпуно чисте и мирне душе, учинити Вам ову изјаву:
Најдубље проникнут родољубивим дужностима, које ми моја савест у овоме тренутку налаже у интересу Отаџбине, ја се одричем свих права и прерогатива, које ми по уставу припадају.
Ова моја одлука је непоколебљива.
Према томе, ја Вас молим господине председниче, да по њој поступите и учините што треба да добије највишу санкцију.
Одичући се на свагда свих права на престо, која ми по земаљском уставу припадају, ја ћу ипак бити увек готов да као Србин и војник свој живот принесем на жртву краљу и Отаџбини."
Политика, 15.3.1909.год.
Друго је, већ поменута, Свечана Декларација, од 29.јануара 1945.године, која гласи:
"Ми, Петар Други по милости Божјој и вољи народној Краљ Југославије, решили смо и решавамо да донесемо следећу одлуку:
Желећи дати израза Нашој одлуци да народи Југославије слободно и преко демократски изабране Уставотворне скупштине изразе своју суверену вољу о коначном уређењу државе, одлучили смо да Нашу Краљевску власт, до одлуке Уставотворне Скупштине, пренесемо на Краљевско Намесништво.
Ову Нашу жељу и одлуку саопштили смо Нашој Краљевској Влади, и Краљевска Влада ју је у целости одобрила."
Радоје и Живан Л. Кнежевић СЛОБОДА ИЛИ СМРТ, стр 918-919, Сијетл, САД, 1981.год., прво издање
Ето, па ви одлучите ко се, а ко није одрекао престола.