12-10-2013, 11:19 AM
(12-10-2013, 08:32 AM)мунгос Пише: Мени ође неке ствари нијесу никако јасне. Откад су четници регуларна војска? То је исто ко да економиста зове себе доктором медицине.Прво Југословенска војска у отаџбини јесте регуларна војска а јесте и герила,регуларна војска у герилској борби.
Четници су били герила, значи идеолошки и политички рад је једанко важан, ако не и важнији, него борбена дејства.
Герилац нема иза себе државу, јер што би онда коју вражју матер био у шуми? Или сам ја са овијем у праву, или би ми било боље да сам умјесто пет година у рату, провео пет година окопавајући кукуризе...
Ткз. југословенска влада није била никакво и ниодкога изабрано тијело. Легитимно тек толико јер није било никога другога, самопроглашено и самопостављно. У тој ткз. влади Хрвати су водили главну ријеч од првога до задњег дана. "Срби" у влади су им се улизивали и понижавали се и увијек пристајали на готово све што су од њих Хрвати тражили.
Они никад нијесу подржавали четнике нити су радили ишта у корист српских националних интереса. Било је појединаца који су то радили али то није била званична нити незванична политика владе.
(10-10-2013, 02:19 PM)Felix Пише: И не само то. Овај ауторов пасус је - морам се тако изразити - чиста глупост. Управо је традиционализам и одбрана отаџбине која баштини вредности тог традиционализма идеологоја par excellence. Да ли је британска, америчка или било која некомунистичка војска имала комесаре? А пропагандног рада, подизања морала, свакако je било у четничким јединицама, као у свакој регуларној војсци.
Четници никад, пази никад, нијесу били регуларна војска (1903-1945). Нијесу то били ни у балканским ратовима а ни у првом свј. рату, иако су тад били под регуларном војском. Обука, начин извођења операција, избор људства и командног кадра, ништа ту није било "као у свакој другој војсци".
Цитат:Ипак, било је разлике између ове двојице, мада не суштинске. Интересантно, Британци су подржали радикалнијег - Мољевића. Као превасходно војници, професионални војници, а никакви идеолози, комесари, итд... Дража и врховни штаб су се држали званичног става Владе у изгнанству. А тај став јесте био пројугословенски интониран. Другачије није ни могло бити, с обзиром на британско подржавање Хрвата и њихове пропаганде о великосрпству српског дела Владе. Уосталом, четници јесу били југословенска војска шта год ми о југословенству данас, или они још онда мислили (ја лично о томе мислим све најгоре). То је, једноставно, била званична политика Владе па последично и њене војске.
И Енглези и Американци су тражили од Срба да избаце Хрвате из владе. Срби нијесу ни хтјели чути за то. Ако се добро сјећам, о томе је свједочио Фотић. Рузвелт је још 1941. год. предложио да Хрвати буду избачени из владе. А иста ствар је и са Енглезима. Исто један чиновник владе, Србин, нењ сјећам му се имена, рекао је да су Енглези тражили да Хрвати буду избачени из владе. Чак је Черчилов официр за везу са владом, са великим чуђењем, питао: "Какав сте ви то народ који тако олако прелази преко стотина хиљада своји сународника побијени од Хрвата?" Можда нијесам упамтио од ријечи до ријечи, али смисао је исти. Ако успијем наћи поставићу то ође. Мислим да су ми те ствари на старом комјутеру.
И све то је довело до тога да Срби у очима Американаца и Енглеза испадну неозбиљни и неспособни (што су Хрвати сваком приликом пред Американцима и Енглезима истицали - а што је уистину и било тако). Нијесу Американци и Енглези "волили Хрвате као Хрвате" него су Хрвати вјешто искористили ситуацију и наметнули се преко српске глупости и шепртљанства.
Цитат:На крају, и Влада (српски део) и војска сматрали су реформисану Југославију са великом српском јединицом у оквиру ње (последица геноцида), јединим исправним решењем како српског, тако и других националних питања. У размишљању о послератном устројству земље постојала је чак веома снажна иницијатива да се у Југославију укључи и Бугарска.
Апсолутно нема једног јединог доказа да је нешто такво иђе озбиљно разматрано или заступано. Таман су они са хрватским министрима у влади о томе разговарали.
Југословенска влада је поднела оставку 25. марта а затим је на чело владе дошао Симовић који је и у егзилу наставио да води владу,тако да по мени влада има потпуни легитимитет.
За ово избацивање Хрвата из владе нигде нисам чуо.Фотић је рекао да га је Рузвелт питао како они мисле да наставе живот у заједничкој држави са Хрватима,нигде се не спомиње избацивање из владе.
Видим да са много непријатељства гледаш према Југославији али покушај да се нађеш у тој ситуацији-краљ Петар који је одрастао без оца има један једини његов аманет-да чува Југославију,ту идеју Југославије смо ми први покренули и то би се онда сматрало као наш пораз а нешто сумњам да би ови(запад) баш тако лако прихватили велику Србију.
Унутрашње границе Југославије би се сигурно промениле у нашу и словеначку корист.
