[Бенито]

Трик је у томе што је он на ту одлуку био приморан. Ти регенти који су му наметнути требали су, заједно са Авнојем, да припреме демократске услове и обаве изборе за Уставотворну скупштину. Зато они формирањем заједничке владе са Авнојем у марту и нису прекршили услове, јер је та влада тело које је требало да припреми изборе.
Декларација је прекршена када је основан НФЈ, који је узео Тита за вођу и акламацијом на својој оснивачкој скупштини потврдио одлуку о промени државног уређења, дакле, пре избора. Намесници су то аминовали самим својим присуством, а овај догађај Краљ је искористио као доказ да не раде у складу са Декларацијом.
Једном речју, притисцима су га навлачили на правни терен, али изгледа да их је Краљ ипак изиграо. Знао је он да ће они и на чисту силу узети власт, али им бар није аминовао.
И на крају, да не дужим, а и нећу више коментарисати, комунисти никад нису ни крили да су револуцијом дошли на власт. Од Петрановића наовамо, нико од историчара није ни тврдио да је краљ абдицирао. То је почело у задњих две деценије заједно са буђењем "средњег пута", који промовише "и клечање, ако треба", а која за своје идоле узима Обреновиће и Милана Недића. Они су "утувили" у главу да је краљ абдицирао, јер се деценијама плаше ревизионизма након комунизма. То су они који су верно служили комунистима и за то остварили материјалну добит, због које су спремни да се боре до краја.
Баш њих брига и за право и за истину.