[мунгос]

Регуларна војска нема потребе да иде у шуму. Јер у шуми су хајдуци а не канцеларијски пацови и парадне писте.

"Приликом повлачења српске војске 1915. године, председник владе Никола Пашић одбио је предлог војводе Живојина Мишића да се у окупираној земљи оставе герилски одреди. Пашић је подсмешљиво говорио о термину "герила", сматрајући да је то ништа друго до лепо смишљено име за разбојништво. Према његовом схватању, војска је војска само док се налази под непосредном командом, иначе постаје недисциплинована и доноси више штете но користи."
--Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, 5. том

Зар то није оно што сам ја рекао? Шта је хајдук него разбојник (да наведем да сам их имао и у фамилији)?
Ниједна герила у Европи у ДСР није била регуларна војска. Није то чак ни била герила у Совјетији, која је била ПРАВА ПРАВЦАТА ВОЈСКА. Њемци су је звали ДРУГИ ИСТОЧНИ ФРОНТ.

---

Мунгосе, једно је војска, а друго начин ратовања.
Југословенска војска је ратовала герилски јер герили прибегава слабији - али је ратовала и фронтално, нпр. у офанзиви против Осовине према Сарајеву и Приморју септембра и октобра 1943.

Ма схватам ја шта ти говориш, само се не слажем са тијем. Тачно је да регуларна војска море ратовати као герила, али је она и даље регуларна војска. Као што и герилска војска море ратовати фронтално, па је и даље герила.

Ајде да је ткз. Краљевска војска, у априлу 1941. године, након пораза, ошла у шуму, умјесто уредно (готово све утркујући се) у Хитлерово заробљеништво и под команду Павелића, онда би могли о томе причати. Али то није тако било.
А ко је у шуми? Народ, тј. герила. Превише је натегнуто, позивати се на онај жалосни остатак те војске који је чинио Дража и 30 људи.

Можда је то понајбоље објаснио Слободан Драшковић, који је исто био у њемачком заробљеништву.
На питање неких официра "Да ли смо ми српски или југословенски официри и српска или угословенска војска", он је одговорио: "Да смо српски официри и српска војска били би у шуми".

Југословенска влада је увек подржавала Југословенску војску (четнике). Све док је постојала. Од јуна 1942. она у емиграцији више не постоји, већ постоји тзв. Привремена југословенска влада на челу са Шубашићем. Од тада Југословенска влада постоји у земљи, премијер је др Стеван Мољевић, а министар војске и даље Дража.

Да, а све су то приврени политички трикови. Дража је био министар док је то политички одговарало а онда кад више није, лако су га се ријешили.
Осим пар људи, који су искрено подржавали четнике и Дражу (Форић, Ђоновић и још пар другије), већина није никад искрено подржавала четнике и Дражу, на које су гледали као искључиво српску војску која се бори за српске циљеве (Опет, ође би се позвао на Живка Топаловића и Ђоку Слијепчевића). То је била принудна и невољна "подршка" а надасве неискрена.
Није ваљда са су Субашић, Крњевић, Јукић итд. подржавали Дражу и четнике?

Краљев проглас од 12. септембра 1944. био је неуставан и дакле неважећи.

Да ли је уставан био пуч? Да ли је уставно било бјежање из земље, цијелог политичког и војног вођства?

Постоји разлика између онога што политичари причају незванично и званично. Можда је нпр. Рузвелт овде испипавао пулс Фотићу и ЈВ.
Званично, никада ни Британци ни Американци нису рекли ништа слично - напротив. Британцу су увек били прохрватски расположени, 1941. нису дали чак ни да се објављују вести о геноциду. Њихова главна критика Драже састојала се баш у томе да нема довољно Хрвата уз себе - за разлику од Тита. Што је у оној ситуацији значило као кад би неко критиковао Британце што немају довољно Немаца уз себе.

Не знам да море ишта званичније од тога да тако нешто изјави нико други до амерички предсједник.
Посебно кад још сагледамо ситуацију у Америци, српско-хрватски сукоб и још гори и штетнији српско-српски сукоб у вези геноцида над Србима, четника и Драже.
Мислим да сви мање више знају за Дучићево дјеловање у Америци. Е па, дио владе у Америци је од амерички власти тражио његово хапшење и затварање Американског Србобрана. Исти нељудски напади су били и на владику Дионисија.
Е то нијесу радили само Хрвати, него још више Срби-југословени, истурени хрватски фронт.

Чак су Дучић, Американски Србобран и владика Дионисије оптуживани да раде за Њемце и да шире националну мржњу и тиме руше (братство и јединство и југославију) савезничке напоре проитив Сила осовине.

---

Мени се чини да се овде нигде не спомиње избацивање Хрвата из владе.

Једно је шта ти се чини а друго оно што стварно пише.

Before I left the President, he asked me, addressing me as a Serb and not as the representative of Yugoslavia, 'Don't you think that it will be much better for you Serbs if you again become a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You will again be strong and won’t waste your efforts in those endless domestic problems and discussions.’ I was taken aback by the President’s open and frank question, which had come so unexpectedly after nearly an hour of friendly conversation. Of course I was aware of all the difficulties of our internal problems and of the almost impossible task of finding a solution satisfactory to both the Croats and the Serbs. Nevertheless, I did not expect the President of the United States to raise this question at a moment when Yugoslavia needed the concentration of all forces to resist the coming onslaught of the Axis. Unfortunately, subsequent events proved that the President’s remarks were far from being unjustified.

An identical statement was made by President Roosevelt at about the same time in a press conference when “he expressed his often repeated opinion that the Croats and Serbs had nothing in common, and that it is ridiculous to try to force two such antagonistic peoples to live together under one government.” (Robert E. Sherwood, Roosevelt and Hopkins, (New York: Harper, 1948), p.711.)

Дакле, ово подебљано. Divorcing yourself не значи ништа друго него потпуно обдацивање Хрвата. А Фотић није био неко лице без важности него политички представник владе. Даље, Фотић сам наводи да је био свјестан да је (готово - преблаг израз) немогуће наћи ријешење између Срба и Хрвата. И завршава са тијем да је Рузвелт (не неко лице са улице, скитница, него нико мањи до педсједник Америке) био у праву. Кад то каже предсједник Америке, онда званичније и јасније од тога не море бити.
У књизи Рат који смо изгубили.

Други дио. Хрвати и Срби немају ништа заједничко, то је дакле став предсједника Америке. Under one government, под једном владом, у једној влади, како год оћеш то је исто.