[Шумадинац]

Sestrinske crkve stoje jedna pored druge stolecima, niti se vole niti se zajednicki mole, niti se razumeju,

niti se sporazumeju, ne mole se zajedno i da svi budu jedno. Gordo govore svaka od njih: "Mi se mozemo

moliti za njih, ali ne s njima" ili "Ako pristanemo na zajednicku molitvu, onda smo pristali i na sve zablude

sestrinske crkve." Umesto sto jedna drugoj traze greske i grehove, bolje bi bilo da se okupe oko iste

istine, iste vere, istih svetih Tajni. Umesto da ostave po strani ko se kome prisajedinjuje, bolje bi bilo da

se svi ujedine u Hristu, jer sto su blize Njemu, to su blize jedna drugoj. Dobro kaze jedan pisac da je

uzaludno "pomodno manekenski nego mudro ekumenski". Ako je Hristos jedan, onda je i Crkva jedna,

Njegova, Sveta. Ako su nekad sestrinske crkve zivele u punom zajednistvu, onda je moguce da se ono

i ozivi, jer svi smo hriscani, samo na drugi nacin. Razgovor sestrinskih crkava ne podrazumeva samo da

se one dobro razumeju, nego i da jedna drugoj oproste i zaborave stare uvrede. Iako je Hristos molio da

svi budemo jedno, od jedinstva, bar za sada, nema nista, ma kakav oblik ono moglo imati. Rastavljenu

bracu iste vere nije moguce ujediniti, iako "zidovi koji odvajaju vere ne dosezu nebo". Pa ipak, ekumenski

pokret za ujedinjenje hriscanskih crkava pokazatelj je koliko su one otvorene, ili, bolje reci, zatvorene,

tj. nespremne za iskren razgovor, sporazumevanje, priblizavanje, saradnju, zajednistvo, ujedinjenje. Razlike

nisu prepreka jedinstvu hriscanskih crkava, vec ukrasi opstoj Crkvi. Hristov poziv na jedinstvo svih vernika

danas je hitan i bitan. "Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko nece videti Gospoda." (Jev. 12,14)


DJURO SUSNJIC