15-02-2015, 01:08 PM
АУТОШОВИНИЗАМ -1
Свако дуготрајно ропство на крају се претвори у накараду...
Вучић: "Не сањам о добијању Нобелове награде решавањем проблема који нису решени годинама. Имам добре идеје. Користићу нешто што личи на шалу, али је истина - ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно. Искусили смо најтеже ситуације, патили пуно, изгубили пола мушког становништва, учинили смо доста лоших ствари другим људима и нашли смо данас нешто што је од највећег значаја по нашу земљу, а то је мир и стабилност", истакао је премијер. [1]
Који се Вучићу твој деда, прадеда... борио за слободу? И који се није борио као послушни шуцкор ћесару и Титу, и тако правио зло свом народу?
Кардинално бестидна изјава Александра Вучића негде у белом свету, с обзиром на одсуство народне реакције, може се оценити као тријумф аутошовинизма. Коначно је један српски „премијер“, претендент из другог плана на Нобела, изрекао што се ни Тито није усудио јавно говорити, и што је ономад од нас тражио Фрања Јосиф, а данас чиновници ЕУ. Слабо прикривена жеља жежена за том Нобеловом наградом за мир, коју су до сада добили многи светски касапи па и они који су се искаљивали на Србима, може нас довести у бригу да је Александар Вучић стварно луд? Није. Исти је акламативно од моралне гологузије изабрани Премијер Србије, што га аболира.
Како год се ово предузеће премијерово око освајања Нобела завршило, наново се отвара питање аутошовинизма у Срба, који ево заиста најозбиљније прети да нас убије изнутра.
Порекло речи „аутошовинизам“
Сам израз је добио педантно тачну и стерилну дефиницију: „Аутошовинизам ( понекад самомржња ) је специфична врста шовинизма коју могу поседовати појединац или група, а која се огледа у изразито негативним предрасудама, мржњи, презиру, нетолеранцији и агресивности према сопственој нацији .
Према „Википедији“ творац синтагме „аутошовинизам“ је Зоран Ћирјаковић, а сам израз Ћирјаковић је, тврди се, измислио 2007 године. Мали је проблем што ни аутор ни година производње израза нису тачни. Кључни је проблем што би се октроисани аутор с обзиром на своје исказе могао сврстати у дописне чланове Академије аутошовиниста. У ствари, можда је Ћирјаковићев аутошовинизам опаснији, јер сврстава у непријатеље свог народа сваког ко не пристане да буде медиокритет [2].
Написано је много чланака који се баве овом српском најтежом болешћу, од које је само „бела куга“ (може бити и као последица) гора. Приличан број тих написа је кукавичко или идеолошко мрсомуђење у јадном покушају да се склопи компромис са комунистима. Међу огледима о аутошовинизму стварно је јак и тачан, без обзира на сатиричну ноту, г. Иван Вукадиновић из „Центра за модерну деталибанизацију“ [3].
Ваља додати да без обзира на карактеристичну општу менталну конфузију не значи да аутошовинистима не влада злодух и да су оперативно неспособни.
Израз „аутошовинизам“ је први пут употребљен 17.12.2001. у тексту „Аутошовинистички егзибиционизам“ у једној полемици на новосадском „Дневнику“. Аутор те кованице (која ми се тада чинила помало рогобатном) је потписник ових редова. Квалификација се односила на Радета Вукосава, члана Удружења за истину о НОБ – дакле у питању је био партизански талибан и, особито, на Зорана – Зеку Петакова, малог од кужине Ненада Чанка. Може се рећи да је, што се аутошовинизма тиче, Зека Петаков наше кумче. Заиста, овај младенац је идеални примерак аутошовинисте. Он је историчар коме историја није јача страна и комуниста и анти-монархиста који је у тренуцима кара-севдаха знао да завапи „Убили сте нам престолонаследника!“. У својим наступима држи се чврсте и тако препознатљиве аутошовинистичке мантре:
„...Српски национализам од краја првог светског рата, исказује све историјски наказне облике: унитаризам, шовинизам и расизам, освајачке претензије и геноцид над другим народима. Другим речима српски национализам по својој ауторитарности стреми фашизму. У српском национализму као и у класичном фашизму, нација је највиша вредност, она има централну улогу у животу људи. У борби за остваривање националних циљева користи језик популизма и величање митске прошлости. Идеолошка матрица актуелних српских националиста почива на архаичном национализму са краја 18. века и анахронаом антикомунизму...“
Леви панкеризам
Петаков је панкер и леви скинхед. Сваки отреситији аутошовиниста је такав неки креативац. Ако није панкер, онда је сквотер или сличан урбани невротик. Кључно је да је жестоки борац против система и естабилишмента, делом и оделом. Старије колеге су „шездесетосмаши“. У случају Зеке Петакова пронаћи ћемо да је друг са Милошем (Миленка) Перовићем, Дашком Милиновићем, Младеном Урдаревићем... Ту се помиње и неки гаражни и антисистемски бенд „Ред унион“ [4].... И тако до „Државног посла“. Међутим, пошто је живот јелте вишедимензионалан, шездесетосмаши посташе култур-трегери, академски титулари, дипломате, а нашег ултра-левичара и непријатеља система наћи ћете као јапија у Управном одбору ЈКП „Тржнице“ Нови Сад. Борац против система на пијачној тезги.
Може неко ценити да је овај пример баналне хипокризије неважан. Фарса се претвара у трагедију кад такав профил људи окупира државну власт, па влада Србије добије ретро-физиономију вражје дивизије. У осталом, ако је „православни Че гевара“ Александар Вулин данас министар од респекта, зашто сутра исту функцију не би заузео Зека Петаков?
Више ништа не треба да чуди.
Данас, у моменту док довршавам овај текст, уочи дана Државности Србије, а на дан католичког Валентинова, Вучић са лептирићима у стомаку лети у Хрватску на поклоњење расној Хрватској председници. Сваки лептир свом (ст)роју лети. Није Србија његова држава да би губио дане на њене устанке.
Постаје добро за државу што Вучић продаје Телеком [5]. И што нам је војска сервис металног отпада и сексуалних конвертита.[6] И што нам је ЕУ важнија, не од Косова, већ од живота, мада нико не уме да објасни зашто је тако. [7]
Постаје нормално да директор Народне библиотеке Србије буде Ласло Блашковић, познат по томе што је уништавао ћириличну штампу. Па зар није опште познато шта су прво радили окупатотри кад заузму Београд?
Јелена Триван директор Службеног гласника.
Филип Давид лауреат НИН-ове награде за књижевност. Филип Давид је смирење пред „српским примитивизмом“ нашао међу усташама. Не питајте Филипа Давида за Јасеновац, Јајинце и друга Јеврејска стратиша у НДХ. „Јесмо ли чудовишта?“ пита се Филип. Јесте. Такви су одлични за НИН-ову награду.
Може да буде Председник скупштине града Крагујевца Саша Миленић. [8]
Истовремено, из јавног сектора чисте се сви кадрови који и само понеким рефлексом испољавају патриотизам.
Столетно „Плаво коло“ Српске књижевне задруге је пред гашењем. Подсетићемо, Меша Селимовић је у Титовој Југославији у мултиетничком Сарајеву распињан и гоњен „зато што сарађује са великосрпском СКЗ“.
И још нешто: аутошовинисти, чак и када напусте земљу, врло често оглашавају и враћају: тек у додиру са оним што мрзе, они имају осећај да су живи. Без властите земље коју мрзе, они су дословце нико и ништа. [9]
Пėдосадисти
Први чин десуверенизације је убризгавање осећаја кривице којим се уништава осећање достојанства, а самим тим, и могућност отпора. То је знао још Фројд, који је 1914. био ватрени навијач Аустроугарске. Он је то рекао мало формалније. Овако: ,,Ако култура представља нужни пут развоја од породице ка човечанству, онда је с њом нераскидиво повезано стално осећање кривице, можда до размера које ће појединац тешко моћи да подноси.” То убризгавање кривице се дешава у целој Европи, а код нас је посебно изражено, однедавно, кроз школство, игру, кроз корпоративне интернет-медије који се обраћају млађој популацији; тачније оној генерацији која није прошла кроз досадашње испирање мозгова и која би још могла, баш зато што је млада, сутра да изађе на улице. Управо ту генерацију треба деполитизовати идиотским садржајима, плус непрекидно јој треба убризгавати осећање ниже вредности које је повезано са националним идентитетом.
Циљ аутошовиниста: Мучити упорно децу лажном самокривицом. Наметнути живот у стњу кривице. Направити од деце манкурте, супер-робове без своје личности, посебном врстом мучења.
Један докони економиста је дефинисао социјализам као „трновит пут из капитализма у капитализам“.
Српски аутошовинисти су утрли садистички пут српског ропства у српско ропство. Питајте историчара Петакова како се Чанак претворио у Чанка.
................
[1] http://rs.n1info.com/a33514/Vesti/Vucic-...ajini.html
[2] Новинарка Милица Јовановић тврди да је Зоран Ћирјаковић, новинар НИН-а, „аутор жига аутошовинизам”.
Ћирјаковић је овај појам први пут употребио у уводнику "Српски тефлони" који је објављен у недељнику НИН 4. јануара 2007. У једном каснијем објављеном тексту написао је следеће:
Суштина аутошовинизма није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам 'изузетак', 'пропуст у систему' и када сународницима, људима који су објекат личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова 'зверска' природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог 'менталитета'.
[3] http://forum.krstarica.com/showthread.ph...teletabisa
(4) Red Union: https://www.facebook.com/redunionHQ?sk=w...5&filter=3
Овако се рекламирају: „Odavno, tri godine cak, nismo svirali u glavnom gradu s̶u̶s̶e̶d̶n̶e̶ majke Srbije!...“
[5] "Најављена продаја Телекома је потез недомаћинске и неодговорне власти. Неозбиљна је власт која не зна како да покрива рупе које је сама створила у буџету и парабуџетском сектору. Суштински проблем је непостојање привредне стратегије и принцип власти да крчми оно што су претходне генерације стицале." - Александар Вучић, СНС, 22. октобар 2010. године.
[6] Министар одбране Братислав Гашић негирао је данас да у Војсци Србије постоји дискриминација и истовремено се извинио трансродној особи мајору Хелени (М.В.) због, како је рекао, административне грешке у решењу о њеном пензионисању.
[7] Српски премијер Александар Вучић истакао је за бечки дневник "Пресе" да Србија не мора да бира између Русије и ЕУ, јер је то већ учинила и налази се на путу у Унију, што је стратешки циљ земље...
[8] http://www.ikragujevac.com/vesti/5310-sa...cinci.html
Саша Миленић је у јучерашњем посту на друштвеној мрежи Фацебоок, а на дан обележавања почетка НАТО агресије на Србију, објавио је како је агресорски напад НАТО на Србију био оправдан а "успут" је навео да је Србија вршила геноцид над свим народима бивше Југославије и прихватио је идеје идеолога усташког покрета Анте Старчевића да је сам назив Срби, изведен од латинске речи Сервус што значи роб.
[9] http://www.novipolis.rs/dosije/27686/glo...-srba.html
АУТОШОВИНИСТИЧКА ФАРСА
Свако дуготрајно ропство на крају се претвори у накараду...
Вучић: "Не сањам о добијању Нобелове награде решавањем проблема који нису решени годинама. Имам добре идеје. Користићу нешто што личи на шалу, али је истина - ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно. Искусили смо најтеже ситуације, патили пуно, изгубили пола мушког становништва, учинили смо доста лоших ствари другим људима и нашли смо данас нешто што је од највећег значаја по нашу земљу, а то је мир и стабилност", истакао је премијер. [1]
Који се Вучићу твој деда, прадеда... борио за слободу? И који се није борио као послушни шуцкор ћесару и Титу, и тако правио зло свом народу?
Кардинално бестидна изјава Александра Вучића негде у белом свету, с обзиром на одсуство народне реакције, може се оценити као тријумф аутошовинизма. Коначно је један српски „премијер“, претендент из другог плана на Нобела, изрекао што се ни Тито није усудио јавно говорити, и што је ономад од нас тражио Фрања Јосиф, а данас чиновници ЕУ. Слабо прикривена жеља жежена за том Нобеловом наградом за мир, коју су до сада добили многи светски касапи па и они који су се искаљивали на Србима, може нас довести у бригу да је Александар Вучић стварно луд? Није. Исти је акламативно од моралне гологузије изабрани Премијер Србије, што га аболира.
Како год се ово предузеће премијерово око освајања Нобела завршило, наново се отвара питање аутошовинизма у Срба, који ево заиста најозбиљније прети да нас убије изнутра.
Порекло речи „аутошовинизам“
Сам израз је добио педантно тачну и стерилну дефиницију: „Аутошовинизам ( понекад самомржња ) је специфична врста шовинизма коју могу поседовати појединац или група, а која се огледа у изразито негативним предрасудама, мржњи, презиру, нетолеранцији и агресивности према сопственој нацији .
Према „Википедији“ творац синтагме „аутошовинизам“ је Зоран Ћирјаковић, а сам израз Ћирјаковић је, тврди се, измислио 2007 године. Мали је проблем што ни аутор ни година производње израза нису тачни. Кључни је проблем што би се октроисани аутор с обзиром на своје исказе могао сврстати у дописне чланове Академије аутошовиниста. У ствари, можда је Ћирјаковићев аутошовинизам опаснији, јер сврстава у непријатеље свог народа сваког ко не пристане да буде медиокритет [2].
Написано је много чланака који се баве овом српском најтежом болешћу, од које је само „бела куга“ (може бити и као последица) гора. Приличан број тих написа је кукавичко или идеолошко мрсомуђење у јадном покушају да се склопи компромис са комунистима. Међу огледима о аутошовинизму стварно је јак и тачан, без обзира на сатиричну ноту, г. Иван Вукадиновић из „Центра за модерну деталибанизацију“ [3].
Ваља додати да без обзира на карактеристичну општу менталну конфузију не значи да аутошовинистима не влада злодух и да су оперативно неспособни.
Израз „аутошовинизам“ је први пут употребљен 17.12.2001. у тексту „Аутошовинистички егзибиционизам“ у једној полемици на новосадском „Дневнику“. Аутор те кованице (која ми се тада чинила помало рогобатном) је потписник ових редова. Квалификација се односила на Радета Вукосава, члана Удружења за истину о НОБ – дакле у питању је био партизански талибан и, особито, на Зорана – Зеку Петакова, малог од кужине Ненада Чанка. Може се рећи да је, што се аутошовинизма тиче, Зека Петаков наше кумче. Заиста, овај младенац је идеални примерак аутошовинисте. Он је историчар коме историја није јача страна и комуниста и анти-монархиста који је у тренуцима кара-севдаха знао да завапи „Убили сте нам престолонаследника!“. У својим наступима држи се чврсте и тако препознатљиве аутошовинистичке мантре:
„...Српски национализам од краја првог светског рата, исказује све историјски наказне облике: унитаризам, шовинизам и расизам, освајачке претензије и геноцид над другим народима. Другим речима српски национализам по својој ауторитарности стреми фашизму. У српском национализму као и у класичном фашизму, нација је највиша вредност, она има централну улогу у животу људи. У борби за остваривање националних циљева користи језик популизма и величање митске прошлости. Идеолошка матрица актуелних српских националиста почива на архаичном национализму са краја 18. века и анахронаом антикомунизму...“
Леви панкеризам
Петаков је панкер и леви скинхед. Сваки отреситији аутошовиниста је такав неки креативац. Ако није панкер, онда је сквотер или сличан урбани невротик. Кључно је да је жестоки борац против система и естабилишмента, делом и оделом. Старије колеге су „шездесетосмаши“. У случају Зеке Петакова пронаћи ћемо да је друг са Милошем (Миленка) Перовићем, Дашком Милиновићем, Младеном Урдаревићем... Ту се помиње и неки гаражни и антисистемски бенд „Ред унион“ [4].... И тако до „Државног посла“. Међутим, пошто је живот јелте вишедимензионалан, шездесетосмаши посташе култур-трегери, академски титулари, дипломате, а нашег ултра-левичара и непријатеља система наћи ћете као јапија у Управном одбору ЈКП „Тржнице“ Нови Сад. Борац против система на пијачној тезги.
Може неко ценити да је овај пример баналне хипокризије неважан. Фарса се претвара у трагедију кад такав профил људи окупира државну власт, па влада Србије добије ретро-физиономију вражје дивизије. У осталом, ако је „православни Че гевара“ Александар Вулин данас министар од респекта, зашто сутра исту функцију не би заузео Зека Петаков?
Више ништа не треба да чуди.
Данас, у моменту док довршавам овај текст, уочи дана Државности Србије, а на дан католичког Валентинова, Вучић са лептирићима у стомаку лети у Хрватску на поклоњење расној Хрватској председници. Сваки лептир свом (ст)роју лети. Није Србија његова држава да би губио дане на њене устанке.
Постаје добро за државу што Вучић продаје Телеком [5]. И што нам је војска сервис металног отпада и сексуалних конвертита.[6] И што нам је ЕУ важнија, не од Косова, већ од живота, мада нико не уме да објасни зашто је тако. [7]
Постаје нормално да директор Народне библиотеке Србије буде Ласло Блашковић, познат по томе што је уништавао ћириличну штампу. Па зар није опште познато шта су прво радили окупатотри кад заузму Београд?
Јелена Триван директор Службеног гласника.
Филип Давид лауреат НИН-ове награде за књижевност. Филип Давид је смирење пред „српским примитивизмом“ нашао међу усташама. Не питајте Филипа Давида за Јасеновац, Јајинце и друга Јеврејска стратиша у НДХ. „Јесмо ли чудовишта?“ пита се Филип. Јесте. Такви су одлични за НИН-ову награду.
Може да буде Председник скупштине града Крагујевца Саша Миленић. [8]
Истовремено, из јавног сектора чисте се сви кадрови који и само понеким рефлексом испољавају патриотизам.
Столетно „Плаво коло“ Српске књижевне задруге је пред гашењем. Подсетићемо, Меша Селимовић је у Титовој Југославији у мултиетничком Сарајеву распињан и гоњен „зато што сарађује са великосрпском СКЗ“.
И још нешто: аутошовинисти, чак и када напусте земљу, врло често оглашавају и враћају: тек у додиру са оним што мрзе, они имају осећај да су живи. Без властите земље коју мрзе, они су дословце нико и ништа. [9]
Пėдосадисти
Први чин десуверенизације је убризгавање осећаја кривице којим се уништава осећање достојанства, а самим тим, и могућност отпора. То је знао још Фројд, који је 1914. био ватрени навијач Аустроугарске. Он је то рекао мало формалније. Овако: ,,Ако култура представља нужни пут развоја од породице ка човечанству, онда је с њом нераскидиво повезано стално осећање кривице, можда до размера које ће појединац тешко моћи да подноси.” То убризгавање кривице се дешава у целој Европи, а код нас је посебно изражено, однедавно, кроз школство, игру, кроз корпоративне интернет-медије који се обраћају млађој популацији; тачније оној генерацији која није прошла кроз досадашње испирање мозгова и која би још могла, баш зато што је млада, сутра да изађе на улице. Управо ту генерацију треба деполитизовати идиотским садржајима, плус непрекидно јој треба убризгавати осећање ниже вредности које је повезано са националним идентитетом.
Циљ аутошовиниста: Мучити упорно децу лажном самокривицом. Наметнути живот у стњу кривице. Направити од деце манкурте, супер-робове без своје личности, посебном врстом мучења.
Један докони економиста је дефинисао социјализам као „трновит пут из капитализма у капитализам“.
Српски аутошовинисти су утрли садистички пут српског ропства у српско ропство. Питајте историчара Петакова како се Чанак претворио у Чанка.
................
[1] http://rs.n1info.com/a33514/Vesti/Vucic-...ajini.html
[2] Новинарка Милица Јовановић тврди да је Зоран Ћирјаковић, новинар НИН-а, „аутор жига аутошовинизам”.
Ћирјаковић је овај појам први пут употребио у уводнику "Српски тефлони" који је објављен у недељнику НИН 4. јануара 2007. У једном каснијем објављеном тексту написао је следеће:
Суштина аутошовинизма није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам 'изузетак', 'пропуст у систему' и када сународницима, људима који су објекат личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова 'зверска' природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог 'менталитета'.
[3] http://forum.krstarica.com/showthread.ph...teletabisa
(4) Red Union: https://www.facebook.com/redunionHQ?sk=w...5&filter=3
Овако се рекламирају: „Odavno, tri godine cak, nismo svirali u glavnom gradu s̶u̶s̶e̶d̶n̶e̶ majke Srbije!...“
[5] "Најављена продаја Телекома је потез недомаћинске и неодговорне власти. Неозбиљна је власт која не зна како да покрива рупе које је сама створила у буџету и парабуџетском сектору. Суштински проблем је непостојање привредне стратегије и принцип власти да крчми оно што су претходне генерације стицале." - Александар Вучић, СНС, 22. октобар 2010. године.
[6] Министар одбране Братислав Гашић негирао је данас да у Војсци Србије постоји дискриминација и истовремено се извинио трансродној особи мајору Хелени (М.В.) због, како је рекао, административне грешке у решењу о њеном пензионисању.
[7] Српски премијер Александар Вучић истакао је за бечки дневник "Пресе" да Србија не мора да бира између Русије и ЕУ, јер је то већ учинила и налази се на путу у Унију, што је стратешки циљ земље...
[8] http://www.ikragujevac.com/vesti/5310-sa...cinci.html
Саша Миленић је у јучерашњем посту на друштвеној мрежи Фацебоок, а на дан обележавања почетка НАТО агресије на Србију, објавио је како је агресорски напад НАТО на Србију био оправдан а "успут" је навео да је Србија вршила геноцид над свим народима бивше Југославије и прихватио је идеје идеолога усташког покрета Анте Старчевића да је сам назив Срби, изведен од латинске речи Сервус што значи роб.
[9] http://www.novipolis.rs/dosije/27686/glo...-srba.html