14-10-2013, 08:12 PM
На данашњи дан, 14 окт. 1943 год. отпочела је опсада манастира Острог и у њему дела руководства четн. покрета Црне Горе.
За опис ових догађаја користићу се, до скоро мало познатим, сведочењем јединог преживелог Благоја Андрића, датог у два наврата, 26 окт. и 4 нов. 1943 год, пред Судом за заштиту народа у Подгорици, односно пред предс. Првог већа тог суда-др. Илијом Вујовићем.
13. окт. - четници су прешли из Доњег у Горњи манастир, схвативши да ће бити нападнути. Истовремено су избацили две предстраже од по 7-8 бораца, са неколико аутом. оружја. Нешто даље од манастира био је смештен јак Јуришни батаљон Зетског четн. одреда, под командом пор. Радивоја Војводића.
14. окт. - у 2 часа ујутро отпочео је напад комуниста на четнике, сада већ опкољених, у манастиру.
Предстраже су биле лако разбијене, а командир једне од те две, вазд. пор. Пуниша П. Богићевић успео је да се пробије кроз комунисте и спаси се. Борба се водила цео дан и сви су напади одбијени. У исто време Јуришни батаљон водио је борбе око Купинова и имао је губитке. Касније, у сведочењу, овај батаљон се не помиње.
14/15. окт. - кроз ноћ, напади на манастир су настављени, али су их четници све спречили.
15. окт. - ујутро, напади су настављени, али су и одбијени. Браниоци манастира имали су доста хране, муниције и оружја, али углавном пушака и само 1 пушко митраљез. Највећи савезник био им је тешко приступачан манастир.
15. окт. око 10 часова у манастир је дошао архимандрит Леонтије Митровић. Њега су партизани послали да тражи преговоре, односно да пренесе позив комуниста четницима да се предају. Ђукановић и Станишић одбили су предају и нису хтели да приме услове. Архим. Митровић је изашао из манастира. Борбе су се наставиле. У току дана Немци су се повукли из с. Повије и комунисти су још жешће навалили.
15/16. окт. - у току ноћи, напади су били непрекидни и комунисти су покушавали на све начине да дођу до капије и уђу у манастир, али би били сваки пут одбачени.
16. окт. - борбе су вођене до 13 часова. У 15 часова поново је дошао архим. Митровић са комун. захтевом на предају, под условом да свим осталим неће бити ништа, сем Ђукановићу и Станишићу, који морају пред -Народни суд-. Са архим. Митровићем, пошао је комунистима на преговоре рез. капетан Бошко И. Бојовић, адвокат и остао код њих целу ноћ.
16/17. окт. - кроз целу ноћ није било напада, али су се комунисти утврђивали око манастира.
17. окт. - рез. капет. Бошко Бојовић вратио се са преговора и пренео комун. услове Ђукановићу, Станишићу и др. Тошковићу. Бојовић поново одлази комунистима око 8 часова и враћа се у манастир око 11 часова. Ускоро је донета одлука о предаји, а Станишић са тројицом рођака је одбио и остао у манастиру.
Између 13 и 14 часова, четници, на челу са ђенер. Ђукановићем, изашли су кроз манастирску капију и предали се.
Сви су смештени у Доњи манастир у једну велику собу у приземљу-Краљевске палате-
Око 17 часова почело је саслушавање , прво ђенер. Ђукановића, потом мај. Јанка Пајовића, па др Тошковића и тако редом. Благоје Андрић стигао је на ред око 21 час.
Комун. суд сачињавало је 7-8 партизана: Блажо Јовановић, инж. Драгиша Ивановић...
Око 22 часа саслушавања су завршена. Ситуација је постала опуштенија, комунисти су постали љубазни, а земљаци су се поздрављали и љубили са земљацима четницима. Са обе стране било је и блиских рођака. Између себе дељене су цигаре.
Четници су добили и вечеру: макароне, повелико парче сланине и хлеб пшенични. Вечера се завршила око 23 и 30.
18. окт. - око 1 час у ноћ, пробудили су их. Под изговором да ће Немци напасти и да сви морају бити евакуисани, четници су повезани и по групама изведени пред школу. Ту су их све сабили и скоро истог трена, изненада, отпочело је стрељање. Благоје Андрић није био погођен, али је пао у гомилу и примирио се. Сви који су јаукали и давали знаке живота дотучени из пиштоља. Истовремено је настало скидање са побијених четника вредније одеће и обуће, као и драгоцености. Када је пажња попустила, Андрић је скочио и дао се у бекство. И тада га метак није хтео. Замакао је пут Повије, где је био 3 дана и 3 ноћи, док 21. окт. није дошао у јединицу.
Предали су се и били пострељани:
дивиз. ђенерал Блажо М. Ђукановић - команд. Главне Националне Команде за Црну Гору, од Подгорице до Скад. језера,тј. Доње Зете и среза Цетињског.
др. Јово Тошковић - члан ЦНК
мајор Јанко Р. Пајовић - начелник интендатуре Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Бранислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка , студент права - члан Националног одбора Црне Горе.
Борислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка, сврш. матурант - писар у Штабу Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
капетан II кл Радоје П. Ћетковић - обавешт. официр Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
рез капетан I кл Илија Ј. Поповић - члан Команде Црне Горе, Боке и Ст. Раса.
рез капетан Бошко И. Бојовић, судија - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
Ђуро И. Бојовић, Бошков брат, судски службеник - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
рез поручник Блажо Војводић, финанс - на служби у Штапској чети Зетског четн. одреда.
Владимир Дамјановић Владо, срески начелник у пензији - на служби у Јуришном батаљону Зетског четн. одреда.
жандарм ? Петар Шолаја - пратилац пуков. Баје Станишића.
Јован Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
Душан Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
п поручник Војислав Вујовић Војо - ордонанс оф. ђенер. Ђукановића.
Мило Вујовић, чиновник - пратилац ђенер. Ђукановић.
жанд. наредник Лука Радуловић - Блелопавлићки четн. одред.
Владо Ћетковић - пратилац ђенер. Ђукановића.
Владо Павићевић - пратилац пуков. Станишића.
жанд. каплар Љубомир Радовић Љубо - пратилац ђенер. Ђукановића.
Благоје Грандовић - пратилац др Тошковића.
Милутин С. Рајковић, гимназ. - у пратњи ђенер. Ђукановића.
капетан Ђорђе Бецић
Душан Грандовић
Нису се предали и у борби погинули :
пуковник Бајо Ј. Станишић - команд. Зетског четн. одреда, Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Милинко М. Станишић, ђак - четник Прве чете Јуришног батаљона Зетског четн одреда.
Војислав Ј. Станишић Војо, студент.
Борислав Р. Станишић Боро.
За опис ових догађаја користићу се, до скоро мало познатим, сведочењем јединог преживелог Благоја Андрића, датог у два наврата, 26 окт. и 4 нов. 1943 год, пред Судом за заштиту народа у Подгорици, односно пред предс. Првог већа тог суда-др. Илијом Вујовићем.
13. окт. - четници су прешли из Доњег у Горњи манастир, схвативши да ће бити нападнути. Истовремено су избацили две предстраже од по 7-8 бораца, са неколико аутом. оружја. Нешто даље од манастира био је смештен јак Јуришни батаљон Зетског четн. одреда, под командом пор. Радивоја Војводића.
14. окт. - у 2 часа ујутро отпочео је напад комуниста на четнике, сада већ опкољених, у манастиру.
Предстраже су биле лако разбијене, а командир једне од те две, вазд. пор. Пуниша П. Богићевић успео је да се пробије кроз комунисте и спаси се. Борба се водила цео дан и сви су напади одбијени. У исто време Јуришни батаљон водио је борбе око Купинова и имао је губитке. Касније, у сведочењу, овај батаљон се не помиње.
14/15. окт. - кроз ноћ, напади на манастир су настављени, али су их четници све спречили.
15. окт. - ујутро, напади су настављени, али су и одбијени. Браниоци манастира имали су доста хране, муниције и оружја, али углавном пушака и само 1 пушко митраљез. Највећи савезник био им је тешко приступачан манастир.
15. окт. око 10 часова у манастир је дошао архимандрит Леонтије Митровић. Њега су партизани послали да тражи преговоре, односно да пренесе позив комуниста четницима да се предају. Ђукановић и Станишић одбили су предају и нису хтели да приме услове. Архим. Митровић је изашао из манастира. Борбе су се наставиле. У току дана Немци су се повукли из с. Повије и комунисти су још жешће навалили.
15/16. окт. - у току ноћи, напади су били непрекидни и комунисти су покушавали на све начине да дођу до капије и уђу у манастир, али би били сваки пут одбачени.
16. окт. - борбе су вођене до 13 часова. У 15 часова поново је дошао архим. Митровић са комун. захтевом на предају, под условом да свим осталим неће бити ништа, сем Ђукановићу и Станишићу, који морају пред -Народни суд-. Са архим. Митровићем, пошао је комунистима на преговоре рез. капетан Бошко И. Бојовић, адвокат и остао код њих целу ноћ.
16/17. окт. - кроз целу ноћ није било напада, али су се комунисти утврђивали око манастира.
17. окт. - рез. капет. Бошко Бојовић вратио се са преговора и пренео комун. услове Ђукановићу, Станишићу и др. Тошковићу. Бојовић поново одлази комунистима око 8 часова и враћа се у манастир око 11 часова. Ускоро је донета одлука о предаји, а Станишић са тројицом рођака је одбио и остао у манастиру.
Између 13 и 14 часова, четници, на челу са ђенер. Ђукановићем, изашли су кроз манастирску капију и предали се.
Сви су смештени у Доњи манастир у једну велику собу у приземљу-Краљевске палате-
Око 17 часова почело је саслушавање , прво ђенер. Ђукановића, потом мај. Јанка Пајовића, па др Тошковића и тако редом. Благоје Андрић стигао је на ред око 21 час.
Комун. суд сачињавало је 7-8 партизана: Блажо Јовановић, инж. Драгиша Ивановић...
Око 22 часа саслушавања су завршена. Ситуација је постала опуштенија, комунисти су постали љубазни, а земљаци су се поздрављали и љубили са земљацима четницима. Са обе стране било је и блиских рођака. Између себе дељене су цигаре.
Четници су добили и вечеру: макароне, повелико парче сланине и хлеб пшенични. Вечера се завршила око 23 и 30.
18. окт. - око 1 час у ноћ, пробудили су их. Под изговором да ће Немци напасти и да сви морају бити евакуисани, четници су повезани и по групама изведени пред школу. Ту су их све сабили и скоро истог трена, изненада, отпочело је стрељање. Благоје Андрић није био погођен, али је пао у гомилу и примирио се. Сви који су јаукали и давали знаке живота дотучени из пиштоља. Истовремено је настало скидање са побијених четника вредније одеће и обуће, као и драгоцености. Када је пажња попустила, Андрић је скочио и дао се у бекство. И тада га метак није хтео. Замакао је пут Повије, где је био 3 дана и 3 ноћи, док 21. окт. није дошао у јединицу.
Предали су се и били пострељани:
дивиз. ђенерал Блажо М. Ђукановић - команд. Главне Националне Команде за Црну Гору, од Подгорице до Скад. језера,тј. Доње Зете и среза Цетињског.
др. Јово Тошковић - члан ЦНК
мајор Јанко Р. Пајовић - начелник интендатуре Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Бранислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка , студент права - члан Националног одбора Црне Горе.
Борислав Ј. Пајовић, син мај. Јанка, сврш. матурант - писар у Штабу Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
капетан II кл Радоје П. Ћетковић - обавешт. официр Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
рез капетан I кл Илија Ј. Поповић - члан Команде Црне Горе, Боке и Ст. Раса.
рез капетан Бошко И. Бојовић, судија - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
Ђуро И. Бојовић, Бошков брат, судски службеник - на служби у Првој чети Јуришног батаљона Зетског четн. одреда.
рез поручник Блажо Војводић, финанс - на служби у Штапској чети Зетског четн. одреда.
Владимир Дамјановић Владо, срески начелник у пензији - на служби у Јуришном батаљону Зетског четн. одреда.
жандарм ? Петар Шолаја - пратилац пуков. Баје Станишића.
Јован Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
Душан Стругар - пратилац ђенер. Ђукановића.
п поручник Војислав Вујовић Војо - ордонанс оф. ђенер. Ђукановића.
Мило Вујовић, чиновник - пратилац ђенер. Ђукановић.
жанд. наредник Лука Радуловић - Блелопавлићки четн. одред.
Владо Ћетковић - пратилац ђенер. Ђукановића.
Владо Павићевић - пратилац пуков. Станишића.
жанд. каплар Љубомир Радовић Љубо - пратилац ђенер. Ђукановића.
Благоје Грандовић - пратилац др Тошковића.
Милутин С. Рајковић, гимназ. - у пратњи ђенер. Ђукановића.
капетан Ђорђе Бецић
Душан Грандовић
Нису се предали и у борби погинули :
пуковник Бајо Ј. Станишић - команд. Зетског четн. одреда, Команде Четн. одреда Зап. Црне Горе.
Милинко М. Станишић, ђак - четник Прве чете Јуришног батаљона Зетског четн одреда.
Војислав Ј. Станишић Војо, студент.
Борислав Р. Станишић Боро.