23-02-2015, 08:09 AM
Свети Велики Пост
После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећнипост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења“…
У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију“.
Број дана Свете Четрдесетнице
Сагласно предању и устројству првоначалне хришћанске Цркве света Четрдесетница, по уставу Цркве Православне, све до данас почиње од понедељка после Сиропусне недеље изавршава се у петак шесте седмице када Црква поји: „Савршивши душеспасоносну Четрдесетницу…“. Предстојећи дани до Пасхе такође су посни, али сада због почетка и трајања Господњих страдања. На тај начин, по рачунању Православне Цркве, из броја посних дана св. Четрдесетнице не изузимају се суботни и васкрсни дани пошто се у њима пост не разрешава, него само слаби. Оволико трајање св. Четрдесетнице, сагласно посту Исуса Христа, без прекида траје четрдесет дана. „Ми држимо пост који је држао Господ свету, како именом тако и делом, Велику Четрдесетницу, каже св. Симеон Солунски, ради свога очишћења и умилостивљавања Бога и тиме као да приносимо првину и десетак Богу од година нашег живота. Пост почиње од другог дана седмице и завршава се у петак (шесте седмице). И Спаситељ наш је постио четрдесет дана и исто толико ноћи“. И Климент, наследник Петра у Риму, пише о томе у Апостолским установама. Ово су нам предали и св. Оци, и божанствени Сава Освећени, и Јован Дамаскин у јерусалимском Уставу, а браћа-исповедници – Јосиф Солунски и Теодор Студит, у својим песмама на св. Четрдесетницу. Оци који написаше химне предадоше нам стихове уочи Лазареве суботе: душеспасоносну савршивши Четрдесетницу!
„Но, Латини и овде уносе новине противне правилу те одвајањем два дана од поста кваре сав пост. Наиме, западни хришћани Четрдесетницу броје од средине прве седмице па до Пасхе, изузимајући васкрсне дане. Изостављањем васкрсних дана они ипак набројавају четрдесет дана не остављајући тако ни једнога дана поста ради часних страдања Господњих, као што је то предано; затим кваре Четрдесетницу тиме што у васкрсне дане одобравају употребу сира и меса. Имали смо прилику да питамо неке од њих: какав пост ви држите ради спаситељних страдања и испоставило се да нису знали шта да одговоре. И пошто они набројавају четрдесет дана изузимајући при том васкрсне дане, ми смо их опет запитали: због чега ви не постите, по предању, и у васкрсне дане? Они се опет нађоше у недоумици“.
После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећнипост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења“…
У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију“.
Број дана Свете Четрдесетнице
Сагласно предању и устројству првоначалне хришћанске Цркве света Четрдесетница, по уставу Цркве Православне, све до данас почиње од понедељка после Сиропусне недеље изавршава се у петак шесте седмице када Црква поји: „Савршивши душеспасоносну Четрдесетницу…“. Предстојећи дани до Пасхе такође су посни, али сада због почетка и трајања Господњих страдања. На тај начин, по рачунању Православне Цркве, из броја посних дана св. Четрдесетнице не изузимају се суботни и васкрсни дани пошто се у њима пост не разрешава, него само слаби. Оволико трајање св. Четрдесетнице, сагласно посту Исуса Христа, без прекида траје четрдесет дана. „Ми држимо пост који је држао Господ свету, како именом тако и делом, Велику Четрдесетницу, каже св. Симеон Солунски, ради свога очишћења и умилостивљавања Бога и тиме као да приносимо првину и десетак Богу од година нашег живота. Пост почиње од другог дана седмице и завршава се у петак (шесте седмице). И Спаситељ наш је постио четрдесет дана и исто толико ноћи“. И Климент, наследник Петра у Риму, пише о томе у Апостолским установама. Ово су нам предали и св. Оци, и божанствени Сава Освећени, и Јован Дамаскин у јерусалимском Уставу, а браћа-исповедници – Јосиф Солунски и Теодор Студит, у својим песмама на св. Четрдесетницу. Оци који написаше химне предадоше нам стихове уочи Лазареве суботе: душеспасоносну савршивши Четрдесетницу!
„Но, Латини и овде уносе новине противне правилу те одвајањем два дана од поста кваре сав пост. Наиме, западни хришћани Четрдесетницу броје од средине прве седмице па до Пасхе, изузимајући васкрсне дане. Изостављањем васкрсних дана они ипак набројавају четрдесет дана не остављајући тако ни једнога дана поста ради часних страдања Господњих, као што је то предано; затим кваре Четрдесетницу тиме што у васкрсне дане одобравају употребу сира и меса. Имали смо прилику да питамо неке од њих: какав пост ви држите ради спаситељних страдања и испоставило се да нису знали шта да одговоре. И пошто они набројавају четрдесет дана изузимајући при том васкрсне дане, ми смо их опет запитали: због чега ви не постите, по предању, и у васкрсне дане? Они се опет нађоше у недоумици“.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.